Kakav med stiže u EU? U njemu sirupi od pirinča, pšenice i šećerne repe?

Objavljeni su rezultati koordinisane akcije sprovedene širom Evropske unije, "Iz košnica", o medu koji je kontaminiran šećerima. Akciju je vodila Glavna uprava Evropske komisije za zdravlje i sigurnost hrane (DG SANTE), s nacionalnim telima 18 zemalja koje su deo EU mreže prevara sa hranom, OLAF-a i Zajedničkog istraživačkog centra (JRC) Evropske komisije.

Ukupno je prikupljeno 320 uzoraka meda uvezenih iz 20 zemalja, a uzorkovani su nasumično, između novembra 2021. kao i februara 2022. 

Odakle dolazi takav med? 

Utvrđeno je da se za 147 uzoraka (46 odsto) sumnja da je falsifikovano, odnosno da nisu u skladu sa opštom odredbom EU Direktive o medu, a kojim se zahteva da "... med ne sme da sadrži nijedan sastojak hrane, uključujući prehrambene aditive, niti sme da bude stavljen bilo koji drugi dodatak osim meda".

Najveći apsolutni broj sumnjivih pošiljaka bio je iz Kine (74 odsto), ali je najveći relativni udeo sumnjivih pošljki imao onaj poreklom iz Turske (93 odsto). Onaj uvezen iz Ujedinjenog Kraljevstva imao je još višu stopu sumnje (100 posto), za šta su istraživači zaključili da je verovatno rezultat meda proizvedenog u drugim zemljama i daljeg mešanja u Ujedinjenom Kraljevstvu pre ponovnog izvoza u EU.

Kako stoji u saopštenju, trenutne metode analize nisu dovoljno razvijene na međunarodnom nivou te jednostavan test nije dovoljan za otkrivanje fasifikata. Stoga je bilo potrebno odgovarajuće praćenje sumnji pa je ova koordinisana akcija uključivala i prikupljanje informacija o sledljivosti, ali i istrage na mestu uvoza, prerade, mešanja i pakovanja. 

Bolja sposobnost detekcije

JRC je primenio novi skup naprednih metoda testiranja. U prejašnjim studijama korišćene su različite metode za detekciju šećernih sirupa od kukuruznog skroba ili šećerne trske, koje su bile dovoljno osetljive na njihov sadržaj, ali su manje efikasne u prepoznavanju drugih vrsta sirupa prilagođenih oponašanju meda.

Ova je studija pokazala da se sirupi od kukuruza sada retko koriste u mešanju sa medom, a zamenili su ih sirupi od pirinča, pšenice ili šećerne repe.

Zašto su pčelinji proizvodi toliko zdravi i kako se pravilno koriste?

No, potrebne su poboljšane, usklađene i opšteprihvaćene analitičke metode kako bi se povećala sposobnost službenih kontrolnih laboratorija za otkrivanje meda pomešanog sa šećernim sirupima. 

Jeftini sirupi

Kako se ističe u saopštenju, važna je razlika u ceni između autentičnog meda i šećernog sirupa što objašnjava zašto je prevara sa medom vrlo isplativa. Dakle, prosečna jedinična vrednost EU-a za uvezeni med bila je 2,32 €/kg 2021., dok su šećerni sirupi od pirinča dostupni po ceni od oko 0,40 - 0,60 €/kg.

Iako krivotvorenje meda možda ne predstavlja direktnu pretnju javnom zdravlju, ipak je reč o nepoštenoj praksi i za poštene proizvođače i za potrošače meda.

Ugrožen sektor 

Reagujući na ove nalaze, Udruženje poljoprivrednika EU-a Copa-Cogeca pozvala je donosioce odluka u EU-u da odmah deluju kako bi se izbeglo uništavanje profesije, upozoravajući da bi moglo doći do značajnog smanjenja broja medonosnih pčela na kontinentu. 

Stanislav Jaš, predsednik Radne skupine za med ove organizacije, rekao je da rezultati objašnjavaju zašto prolazimo kroz pravu poljoprivrednu katastrofu u EU.

Pozivaju i na obavezno označavanje podrekla s postotnim udelima, kao i na pojačane nacionalne kontrole i sistemske provere uvezenih serija meda na osnovu kombinovanih poboljšanih metoda sa dokazom o sledljivosti od košnice do tegle.