• Zimovanje pčela
  • 28.08.2015. 11:00

Kako pripremiti pčelinje društvo za zimu?

Zimski period u pčelinjem životu je jako važan, jer od njega zavisi opstanak legla, ali i efikasnost u spravljanju meda, naročito u prvoj prolećnoj paši. Kako pripremiti pčele za zimu?

Foto: depositphotos.com
  • 2.065
  • 723
  • 0

U našim agroekološkim uslovima priprema pčelinjeg društva za zimu počinje u avgustu mesecu kada pčele izbacuju trutove, tačnije sa završetkom poslednje paše.

Vrednosti matice višestruke

Međutim, kako bismo omogućili pčelama uspešno zimovanje moramo voditi računa da obezbedimo što kvalitetniju i bolju maticu, jer su njene vrednosti višestruke. Smrtnost mlađih matica je deset puta manja od dvogodišnjih i tri puta manja od trogodišnjih, a količina matične supstance kod mlađih matica je daleko veća što omogućava formiranje kompaktnijeg klubeta. Prednosti ovakvog klubeta ogledaju se u tome da pčele troše manje hrane, manje se iscrpljuju, ali donose više meda.

Takođe, treba obezbediti dva kilograma meda po ulici, ali ako ga nema dovoljno, može se dodati i šećerni sirup kao dodatak medu. Opšta preporuka je da pčele zimuju na cvetnom medu. Jedino se ne preporučuje da to bude med od medljike, jer potiče od sokova opalog grožđa i voća.

Važno je istaći kako ne treba ostavljati da zimuje društvo ispod pet ulica pčela, već ih treba spojiti sa jačim društvom. Najvitalnija pčela za zimovanje je ona koja se rađa iz legla nakon poslednje paše. Najkraće žive pčele koje su se izlegle u julu, dok nešto duže žive one izležene u septembru. Veoma je važno da pčele tokom zimovanja ne rade na nezi legla i na fermentaciji složenih šećera na fruktozu i glukozu. One pčele koje zimuju su dosta teže od letnjih, zbog izraženog masnog tkiva u trbuhu.

Zimovanje pčela

Ovaj period pčelinjeg života protiče kroz dve karakteristične i potpuno različite faze:

  • faza biološkog mirovanja (klube bez legla)
  • faza ekološkog mirovanja (klube sa leglom)

Faza biološkog mirovanja je najstabilniji period i pčele tada mogu da podnesu temperature i do - 50 stepeni. Najkritičniji period je kod otopljenja, jer su pčele još uvek u fazi klubeta, a počinje leglo.

U decembru i januaru utopljavati društva

Temperatura u košnici u fazi biološkog mirovanja je nešto niža u odnosu na spoljašnju sredinu. Međutim, spoljašnji deo klubeta ima oko 7 stepeni, dok kritična temperatura u centru, gde je matica iznosi 14 stepeni. Da bi se formiralo leglo, neophodna je temperatura od 32-36 stepeni, a na periferiji klubeta može biti i 14 stepeni. Zbog toga je potrebno utopljavanje društva koje se ne vrši u septembru već u decembru i januaru mesecu. Za utopljavanje se koriste stiropor ili hartija.

Pčelama je najveći problem obezbediti vodu

Relativna vlažnost vazduha u fazi biološkog mirovanja iznosi 40-50%, ali se povećava u fazi ekološkog mirovanja čak i do 80%. Zbog visoke relativne vlažnosti vazduha pčelama je neophodna i veća količina vode u odnosu na polen i nektar. Međutim, pčelama je najveći problem da obezbede vodu. U početku koriste vodu iz meda, kasnije sakupljaju kondenzovane kapi u procesu disanja, ali kada otopli, pčele formiraju grupu takozvanih vodonoša koje im blagovremeno obezbeđuju neophodnu količinu vode.

Količina kiseonika u fazi biološkog mirovanja se smanjuje za 3% i iznosi 18%, ali se zato uvećava za 1-3% i iznosi 3-5%. Međutim, u fazi ekološkog mirovanja se sve dovodi u normalu.Tačnije, količina kiseonika je 21%, a ugljendioksida 0,03%.

Jako je važno da prvo leglo bude sa čeone strane košnice, jer je priliv svežeg vazduha iznad leta košnice izraženiji. Kako bismo omogućili normalno zimovanje pčela moramo ispoštovati navedene činjenice i voditi računa da pčele tokom zime imaju adekvatne uslove za zdrav i normalan život. Uloga pčelara u prezimljavanju pčelinjih društava zato je izuzetno važna.

Foto: depositphotos.com; roman023


Tagovi

Ulica Paša Pčela Med Zimovanje Matica Kiseonik Ugljendioksid Leglo Nega legla Fruktoza Glukoza Biološko mirovanje Ekološko mirovanje Utopljavanje društava Košnice


Autorka

Jovana Vuković

Više [+]

Jovana Vuković je studentkinja Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, gde je na odseku za Ratarstvo i povrtarstvo završila treću godinu. Interesuje je sve što ima veze sa biljkama i njihovom tehnologijom gajenja, pogotovo povrća. Nada se da će se jednoga dana uspešno baviti nekom od tih tehnologija.