Kako proceniti medonosne biljke?

Da bismo ustanovili koliko pčelinjih društava možemo držati na nekom mestu, treba oceniti medonosni potencijal toga kraja. Takva ocena će nam, takođe, pomoći da ustanovimo na koliki prinos meda možemo da računamo na određenom području. Za ocenu kraja u pogledu mednog potencijala potrebno je pre svega odrediti količinu medonosnog bilja na prostoru u krugu od 2 km oko pčelinjaka, savetuju stručnjaci na portalu bhpcelar.com.

Velike površine u društvenom vlasništvu, pod usevima medonosnih kultura kao na primer: suncokret, uljana repica, graorice, esparzeta, heljda, korijander mogu se približno lako odrediti jer se u kancelarijama uprava mogu dobiti podaci koliko je čega posejano. Malo je teže oceniti koliko tih medonoša ima na parcelama privatnika, ali se uz malo truda i to može saznati.

Izračunati na manjoj parceli

Da bi se odredila količina medonosnog bilja u šumi ili na livadi, treba izračunati koliko ga ima na jednoj manjoj parceli a zatim treba napraviti proračun za celu površinu, to jest za radijus od 2 km, koliko pčele mogu racionalno da koriste. Pomoću takvog računa može se na primer izračunati da na 500 hektara šume na određenom području ili teritoriji ima samo 70 hektara medonosnog bilja.

Zatim je potrebno ustanoviti koliko se meda može dobiti od različitog medonosnog bilja, što se donekle može ustanoviti prema sledećoj tabeli. Vreme cvetanja i prosečni prinosi medonosnog bilja:

U tabeli je prikazana količina meda dobijenog od raznog medonosnog bilja, Izvor: bhpcelar.com

Brojke se u ovoj tabeli mogu smatrati samo kao približno tačne, ali će nam preciznije podatke dati prinos meda po košnici, kao i podaci kontrolne košnice na vagi.

Kako odrediti optimalan broj košnica za vreme cvetanja medonosnih biljaka?

Postoji i jedna pojednostavljena ocena medovitosti bilja, prema kojoj trave daju prosečno 32 kg meda, grmlje oko 110 kg, a drveće oko 240 kg meda po hektaru. Koristeći se ovom procenom medovitosti bilja, može se lako odrediti i broj košnica na određenom mestu za vreme cvetanja pojedinih medonosnih biljaka.

Ako pretpostavimo da je u blizini našeg pčelinjaka površina od 20 ha obrasla šumskom malinom, od koje se po hektaru može dobiti oko 100 kg meda, što za 20 ha iznosi 2000 kg meda. Ako pčele unose sa maline prosečno oko 2 kg meda dnevno (jednog dana više, a drugog manje) i ako posećuju malinu 20 dana (ostale dane ometa ih možda kiša, vetar) to znači da će pčele uneti u proseku po košnici 40 kg meda, to jest 2 kg puta 20 dana, što kad se sabere iznosi 40 kg.

Pomenutih 20 hektara maline daje 2000 kg meda, a svako pčelinje društvo sakupi prosečno po 40 kg. Prema gornjem računu na takvoj parceli malinjaka od 20 hektara nalazi se zaliha meda dovoljna za 50 pečelinjih društava, kojeg mogu sakupiti u roku od 20 dana. Ako u pčelinjaku u to vreme bude manje od 50 košnica, onda će jedan deo meda s malinjaka biti izgubljen. A ako s druge strane bude veći broj košnica od 50, onda će svako pčelinje društvo sakupiti manje od 40 kg meda.

Izvor: bhpcelar.com, Foto: AdinaVoicu/pixabay.com