Lažne škorpije za eko suzbijanje varoe

Grinja Varroa destructor predstavlja jednu od najvećih pretnji pčelarstvu na svetskom nivou. Danas je raširena na svim kontinentima izuzev Australije. Osim direktnih šteta koje varoa čini na odraslim pčelama i leglu, ona ugrožava pčelinja društva prenošenjem čitavog niza zaraznih bolesti.

Najrašireniji način borbe protiv parazita je upotreba akaricida. Nažalost delotvornost akaricida se smanjuje jer varoa razvija otpornost na primenjene aktivne materije. Nasuprot tome, integrisana zaštita pčelinjih društava, upotrebom bioloških metoda, ne izaziva pojavu rezistencije, pa smanjuje rizik zagađenja pčelinjih proizvoda pesticidima. Osim toga, pčelinja društva biološku zaštitu po pravilu dobro podnose.

Gljivice i bakterije na grinjama

Prema podacima iz stranih časopisa, naučnici su pri proučavanju organizama, koji bi bili pogodni za borbu protiv varoe, obratili posebnu pažnju na sledeće: patogene gljivice i to gljive Beauveria bassiana i nedavno otkrivenu Beauveriu varroe. Te gljive se prirodno javljaju na grinjama, a neke njihove vrste vrlo snažno utiču na grinje.

Velike nade u biološkoj zaštiti pčela, takođe, se polažu na bakterije Bacillus thuringensis koje svojim toksinima specifično deluju na varou, a istovremeno ne deluju na pčele. Intenzivno se proučavaju i nematode koje mogu da zaraze varou. Problem pri istraživanju nematoda je relativno visoka temperatura u košnici koja ne odgovara njihovom razvoju.

Nematode u košnici za biozaštitu?

Naučnici istražuju i uzročnike iz roda Nosema. Činjenica da se Nosema prilagodila životu u košnici uliva naučnicima nadu da će biti pronađena vrsta sposobna da uništi Varrou destructor. Krajem 90-ih godina prošlog veka, u mišićima i masnom tkivu, varoe otkriveni su virusi koji znatno skraćuju životni vek te štetočine. Nažalost, prenos virusa sa zaraženih na zdrave grinje nije uspeo.

Pri traženju prirodnih neprijatelja Varroe destructor naučnici su se okrenuli proučavanju lažnih škorpija (Pseudoscorpionida). U svetu je poznato više od 3.000 vrsta lažnih škorpija od čega gotovo 900 vrsta živi u Evropi.

Lažne škorpije ne ugrožavaju pčelinje leglo, već se hrane varoom

Svoj naziv duguju sličnosti sa škorpijama jer imaju duge prednje ekstremitete sa štipaljkama kojima love plen i pomoću kojih u plen ubrizgavaju otrov. Lažne škorpije su velike 2-8 mm, a najveće narastu do 12 mm. Žive na skrivenim tamnim mestima, u pećinama, pod korom drveća, ispod lišća, kamenja, u gnezdima ptica i sisara, a pronađene su i u košnicama.

Hrane se svim razvojnim fazama raznih vrsta insekata i grinja. Na Novom Zelandu uočene su dve vrste lažnih škorpija koje se hrane različitim larvama, između ostalog i varoom, a ne ugrožavaju pčelinje leglo. Zato se sprovode ogledi sa veštačkim gajenjem lažnih škorpija, njihovim naseljavanjem u košnicama da bi se ustanovilo da li su pogodne za borbu protiv varoe.

Lov na varou

Utvrđeno je da jedna lažna škorpija dnevno pojede od 1 do 9 varoa. Iz toga proizilazi da je u pčelinjem društvu sa 10.000 pčela, koje su zaražene sa 1.000 varoa, za smanjenje populacije te štetočine potrebno oko 25.000 lažnih škorpija. S obzirom na to da su lažne škorpije osetljive na pesticide kojima se suzbija varoa, nije ih moguće koristiti paralelno. Nakon višegodišnjih ogleda, naučnici su uspeli da nasele lažne škorpije u košnice za vreme zimskog mirovanja. Lažne škorpije su u košnicama napravile gnezda, pa su počele samostalno da se razmnožavaju. Autori ogleda su zaključili da je u košnicama sa lažnim škorpijama primećeno smanjenje broja varoa.

Iako naučnici intenzivno rade na pronalaženju prirodnog neprijatelja koji bi bio dovoljno efikasan u borbi protiv varoe, s očekivanjima ipak treba biti oprezan. Naime teško je očekivati da će za suzbijanje grinje Varroe destructor biti pronađen jedinstven odgovor jer je već više puta dokazano da je ona sposobna da se vrlo brzo prilagodi novonastalim situacijama. Stoga je za kontrolu populacije varoe u pčelinjim društvima potrebno primenjivati kompleksan pristup tokom čitave godine.

Autor: Jaromir Vrbicky