Malo pčelara koristi bio i nano tehnolgiju - kako zaštiti i obojiti košnice?

Na pčelinjacima često susrećemo šareno obojene košnice koje ljudskom oku oživljavaju sam krajolik. Ali, vide li pčele zapravo boju?

Da, ali ne na isti način kao i mi - ljudi. Dakle, pčela može da vidi UV zračenje ali crvena boja koju pčelari često koriste za zaštitu svojih košnica je za njih "ništa" - ne postoji.

One dakle ne mogu da vide crveno, a ono što mi vidimo kao crveno za njih je crno. Naša žuta je njima ljubičasta. Samo plava boja pčelama izgleda gotovo isto kao i ljudima.

Kada žele da se vrate u košnicu, boja košnice igra samo marginalnu ulogu. Orijentišu se pre svega prepoznavanjem oblika i krajolika, a tek nakon toga i nijansama boja svojih naseobina.

Bez njih, ne samo da bismo mi ljudi morali biti bez meda, već bi 70 do 80 odsto jestivih biljaka koje svakodnevno koristimo poput na primer jagoda, mandarina i pomorandži, brokolija, tikvi i krastavaca, jabuka i krušaka, soje i sličnog bilo nedostupno.

Oko dve trećine naših useva oprašuju upravo one, a pri tome čak oko 90 odsto voćaka. Korišćenje oprašivanja pčelama koje pčelari drže na pčelinjacima jedan je od najjeftinijih servisa u poljoprivrednoj proizvodnji, kod nas poprilično podcenjen i kao takav - besplatan uz brojne nepotrebne zavrzlame i namete.

Ali, pčelama nije dobro. To proizlazi i zbog upotrebe neurotoksina u insekticidima koji im štete. Zato je u EU zabranjeno korišćenje triju neonikotinoida. U međuvremenu se pojavio određen broj ljudi koji koristi naseobine za gnežđenje samica odnosno divljih pčela. Ljudi koji pomažu pčelama izgradnjom kutija za njihovo gnežđenje i sadnjom ranog cvetanja grmlja i cveća ne koriste boje za nastambe tih pčela. Ali, u pčelarstvu se one koriste, oprema je skupa, ne kupuje se svakodnevno i treba je kao takvu zaštititi, posebno košnice koje su izložene raznim vremenskim uslovima.

Premazi prilagođeni pčelama

Važan doprinos očuvanju pčela daju sami pčelari. Kod same proizvodnje meda i ostalih proizvoda postavljaju i koriste košnice za njihov smeštaj. Te naseobine se tradicionalno proizvode od drveta i moraju da budu zaštićene od truleži drvenim premazom, naravno, po mogućnosti koji ne šteti samim oprašivačima.

Radi zaštite košnica, koristi se i nano premaz koji se trenutno primenjuju u mnogim poljoprivrednim, industrijskim i medicinskim granama. Nauka o nanotehnologiji razvija se vrlo brzo i postoje mnoge tehnike za pripremu nanočestica. U poljoprivredi se nanotehnologija uglavnom koristi za razvoj nanomaterijala za kontrolu bolesti i štetočina biljaka te nešto manje u zaštiti samih košnica. Do sada je vrlo malo pčelara prema saznanjima kroz razgovore implementiralo ovakvu tehnologiju i pčelarstvo. Niko ne zna zašto, moguće zbog slabog marketinga u toj poljoprivrednoj grani ili klasičnom nepoverenju kod upotrebe novih tehnologija. 

Očekivano je da će korišćenje košnica obloženih specifičnim izolatorima nanočestica imati bolje performanse i produktivnost od onih obloženih tradicionalnim izolatorima, ali pčelari su po tom pitanju danas u 21. veku još uvek pomalo nepoverljivi. Zašto je tako, ne zna se. Danas kad se zna kako se svi pčelarski alati mogu poboljšati nano tehnologijom ili ako su obloženi ili izrađeni od specifičnih materijala koji koriste nanotehnologiju kako bi bili otporni i prikladni za različite uslove okoline.

Zaštita od bolesti, virusa i grinja

Posebno su klimatske promene i povišene temperature ozbiljne pretnje pčelarstvu. Osim toga, košnice se mogu obojiti higijenskim materijalima kako bi se spasilo samo zdravlje naših pčela. Oni se mogu razviti upravo pomoću nanotehnologije. Visoke stope rasta raznih bakterija, otkrivanje simptoma bolesti i smanjenje njihove populacije otkriveni su u nepremazanim košnicama, dok su košnice obložene nano premazima pokazale svoju efikasnost u zaštiti košnica, ali i u zaštiti pčela od bolesti. Do danas sprovedena istraživanja, kao i ona buduća su potrebna za poboljšanje svojstava pčelarskih alata koji uveliko pomažu razvoju pčelarstva.

Neke vrste grinja, poput grinje varoe, napadaju pčele kako bi se hranile njihovom hemolimfom. One napadaju i larve i odrasle. One koje su napale te grinje mogu biti zaražene nekim bakterijskim, virusnim, i gljivičnim bolestima. Istraživanja o bolestima pokazala su da nanomaterijali imaju veću efikasnost od tradicionalnih. Kontrola ovih grinja i nekih pratećih bolesti može se postići različitim tehnikama i materijalima, uključujući ekstrakte biljaka i propolisa ili eteričnih ulja. Efikasnost ovih materijala može se poboljšati ako se pripremaju kao nanočestice.

Vodeni ekološki prihvatljivi premazi za drvo dobra su alternativa tradicionalnim premazima koji se prenose otapalom jer uključuju manje za pčele opasne hemikalije, a lako se primenjuju i čiste. Uostalom nakon zabrane upotrebe u poljoprivredi nekih stvari štetnih za ove oprašivače, nano i bio premazi te potražnja za njima je svakodnevno u porastu. 

Koja je boja najsigurnija za košnice?

Pčele kao što znamo oduvek u prirodnim staništima imaju tendenciju da grade svoja gnezda u šupljim stablima ili stenama. Te njihove nastambe u prirodi su bez zaštite raznoraznim bojama i otapalima, a iznutra su izgrađena od visećih redova pčelinjeg saća u kojima skladište njima potrebne proizvode.

Košnice se danas mogu obojiti bilo kojom bojom koju pčelar preferira. Najbolja i najsigurnija boja za košnice je spoljna boja na bazi vode sa ili bez upotrebe nano tehnologije s niskim nivoima hlapljivih organskih jedinjenja koji pčele ne vole.

Još jedna izvrsna prirodna alternativa boji je košnica utopljena u parafin ili u vosak. Vosak koji se upije u drvo dugo štiti drvo od vremenskih uticaja i čini košnicu vrlo atraktivnom. 

Šta god odabrali obojite je samo spolja i ostavite unutrašnjost, tamo gde žive pčele neobojenu - one će se pobrinuti za taj deo. Unutrašnjost košnica i okvira ne sme se farbati. Nakon bojenja košnice morate joj dati dovoljno vremena da se osuši.

Bitno je upamtiti da pčelama boja nije bitna, uostalom one su živele srećno i na neobojenim stablima vekovima.