• Standardizacija meda
  • 21.06.2015. 08:30

Med u standardizovanoj tegli krajem leta

Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) najavio je da će se uskoro steći uslovi da se pravi med pojavi u svom originalnom pakovanju “Naš med”, čime će se garantovati da med koji se nalazi u toj tegli nije falsifikovan.

  • 1.890
  • 317
  • 0

Srbija raspolaže teritorijama koje odgovaraju organskom pčelarenju, ali pčelari nemaju dovoljan motiv da u većem broju krenu u tu proizvodnju, iako imaju veliku želju. Naime, to je veoma skupa proizvodnja, a plasman meda je nesiguran i bez dovoljne novčane satisfakcije, jer proizvodnja ne pokriva brojne dodatne troškove kao što su: sertifikacija, organske satne osnove, troškovi koji nastaju zbog problema sa klimatskim promenama, zatim udaljenosti odgovarajućih lokacija od kuće pčelara i slično, kaže na početku razgovora Rоdoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).

Prema njegovim rečima, ne može se ni svako baviti organskim pčelarenjem, jer ono zahteva mnogo znanja, razumevanje svih zakona prirode, mnogo veće angažovanje i predanost.

"Svako ko to ima, može biti dobar proizvođač organskog meda. Međutim, ovde treba reći da se znatan deo meda koji se danas proizvede u Srbiji, neformalno može tretirati kao organski po svom sastavu, jer je dobijen na odgovarajućoj teritoriji, ali naravno bez sertifikata. Ovo kažem da bih još jednom naglasio koliko imamo dobrih lokacija za organsko pčelarenje, ali nam nedostaju pre svega finansijski uslovi i sigurno tržište za organski med, da bi se veći broj pčelara upustio u ovu avanturu.

Veoma cenim Gvozdena Stevanovića, čiji se organski pčelinjak nalazi na Tari. Kada razgovarate sa njim, vidite sve razlike između konvencionalnog i organskog pčelara, i shvatite šta je sve potrebno da biste bili uspešni. Zato svakome preporučujem da pre nego što krene, najpre poseti nekog organskog pčelara, i da se lično uveri u sve prednosti i mane ovog načina pčelarenja”, kaže Živadinović.

Brojni izazovi organskog pčelarenja u Srbiji

“Stimulacija države je tek 40% veća od subvencije po košnici koja iznosi 500 dinara, a to ne pokriva ni deo troškova, tako da organski pčelar u Srbiji može biti uspešan samo ako je i dobar trgovac pa uspe samostalno da proda svoj med, što nije lako. Otkupa bi bilo po pristojnim cenama tek kada bi organskih pčelara bilo puno, da se može organizovati otkup, jer ozbiljni kupci kupuju samo velike količine i ne možete pred njima nastupiti sa simboličnim količinama. Više puta smo u Srbiji organizovali seminare na ovu temu. Zainteresovanih pčelara ima dosta, ali kada sve investicije i rizike stave na papir, skoro niko se na kraju ne odluči za ovu proizvodnju. Posle prošle loše godine, i velikih investicija u opstanak pčela i u konvencionalnom pčelarenju, i oni najhrabriji izgubili su motiv za organsko pčelarenje, jer su troškovi za održavanje pčela u takvim godinama dva do tri puta veći u organskom, nego u konvencionalnom pčelarenju”, objašnjava Živadinović.

Organski med u Našoj tegli

Proizvođač pravog meda
Jedan od proizvođača pravog meda

Jedan od povoda za naš razgovor sa Živadinovićem je najava da će se uskoro steći uslovi da se pravi organski med pojavi u svom originalnom pakovanju pod nazivom Naš med, čime će se garantovati da med koji se nalazi u toj tegli nije falsifikovan.

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) već duže vreme bori se za to da konvencionalni med, pa i organski u budućnosti, bude označen posebnom ambalažom ali i da se predvidi procedura koja će morati da se poštuje u toj proizvodnji: ko može da pakuje med u tim teglama, koji su uslovi i procedure, ko će kontrolisati kakav se med pojavljuje na tržišu i sl.

“Još 2010. godine sopstvenim sredstvima dizajnirali smo teglu za med, samo za članove Saveza pčelarskih organizacija Srbije, ali nismo imali dovoljno novaca za realizaciju. U 2013. godini dobijamo projekat Evropske Unije i Austrijske razvojne agencije, vredan preko 200.000 evra, sa načim učešćem od 24 odsto, a završen je 31. maja ove godine. Kroz projekat smo najpre izradili sopstveni standard kvaliteta "Dobra pčelarska praksa". To je skup mera i postupaka koje pčelar treba da primenjuje u radu sa pčelama, čime će obezbediti apsolutnu bezbednost pčelinjih proizvoda, odnosno smanjiti sve rizike eventualne kontaminacije meda bilo čime na apsolutni minimum. Pravila dobre pčelarske prakse imaju sve ozbiljne zemlje na svetu, a donatoru se posebno dopala naša ideja da ta pravila pretvorimo u standard kvaliteta, jer se njime obezbeđuje kontinuirani nadzor nad primenom pravila i podiže nivo sigurnosti proizvoda za krajnje potrošače na maksimum”, kaže Živadinović.

Prema njegovim rečima, urađen je i kalup za sopstvenu teglu za med, specijalnog dizajna u obliku ćupa. U teglu je ugraviran grb i ime Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Na teglu se lepi jedinstvena etiketa i banderaola koja je ista za sve članove, samo se upisuje ime proizvođača, odnosno pčelara, tako da kupac zna ko je taj med proizveo, a u slučaju neke reklamacije, kroz dokumentaciju koju standard zahteva, moće se lako utvrditi kako, gde i na koji način je taj med proizveden te utvrditi eventualne nepravilnosti. Med iz standarda može se plasirati isključivo u toj tegli.

Pozivaju se potrošači da prijave nepravilnosti

Živadinović ističe da potrošači mogu znati da se radi o prevari ako na tržištu naiđu na one koji tvrde da je med iz standarda, a prodaju ga u nekoj drugoj ambalaži te dodaje: "Mi i inače pozivamo potrošače da nam prijave svaku nepravilnost na koju naiđu, jer smo čvrsto rešili da odvojimo nesavesne pčelare od savesnih, i sve svoje resurse u narednom periodu uložićemo u taj proces, jer potrošač mora da kupovinom meda u ovoj tegli, dobije maksimalnu sigurnost, i tu ne sme biti kompromisa. U narednom periodu, nadamo se da ćemo smoći snage da med u ovoj tegli od naših pčelara plasiramo i kroz markete".

Čim se okonča procedura podnošenja izveštaja po projektu, svi pčelari koji su u standardu (on je dobrovoljan, pa mu pristupaju samo oni koji su spremni da ispune sve stroge uslove i pravila standarda), moći će da naruče tegle, a u SPOS-u očekuju da tokom kasnog leta tegla bude na tržištu.

Prema Živadinovićevim rečima, za sada, se u okviru projekta našlo 100.000 tegli kod pčelara u pet opština partnera na projektu (Negotin, Novi Sad, Smederevo, Apatin i Požarevac), i te tegle su na tržištu već od aprila ove godine. "Očekujemo punu saradnju sa potrošačima, i nadamo se da ćemo zajedničkim snagama uspeti da se izborimo sa falsifikatima meda na tržištu, kojih ima zaista previše. Ovo je jedan od načina kojim objavljujemo rat falsifikatorima. Naravno, nama je lako da sav med koji proizvedemo i izvezemo, jer je potražnja mnogo veća od onoga što mi možemo da obezbedimo, ali zaista je šteta da nemačka deca jedu srpski med, a srpska deca da jedu kukuruzni sirup koji je preplavio tržište”, objasnio je Živadinović.

Veliki planovi za budućnost

“Naredna velika aktivnost koju pripremamo je izgradnja sopstvenog pogona Saveza za pakovanje meda naših članova. To je dugoročan projekat. Mi smo još pre tri godine napravili projekat kako taj pogon treba da izgleda, trenutno smo u fazi traženja sufinansijera, ne bi li smo uspeli da ovaj projekat pretvorimo u stvarnost. Pre nekoliko godina niko se nije nadao da ćemo uspeti da stanemo rame uz rame sa nemačkim pčelarima, koji svoju sopstvenu teglu imaju već osam decenija, ali smo eto uspeli. Uveren sam da ćemo pregalačkim radom dostići i ovaj novi cilj koji smo sebi postavili, i koji bi konačno rešio sve naše probleme”, zaključio je predsednik SPOS-a.

Javni poziv za dodelu podsticaja u pčelarstvu

Beogradski Sekretarijat za privredu objavio je javni poziv za dostavljanje prijava za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti pčelarstva na teritoriji grada, za ovu godinu. Podsticajna sredstva su namenjena za nabavku opreme za pčelarstvo, a pravo na dodelu mogu ostvariti fizička lica nosioci ili članovi registrovanog poljoprivrednog gazdinstva.

Obrasci prijave i izjave se mogu preuzeti sa sajtu Gradske uprave ili u prostorijama Sekretarijata za privredu u Kraljice Marije 1/XVII, kancelarija 1713, svakog radnog dana od devet do 15 sati. Dodatne informacije zainteresovani mogu dobiti na brojeve 011/715 7402 i 011/715 7831.

Kako je objavljeno na sajtu Gradske uprave, prijave se moraju dostaviti u zapečaćenoj koverti i to: preporučenom poštom na adresu Gradska uprava Grada Beograda, Sekretarijat za privredu, Kraljice Marije 1/XVII, Beograd ili ličnom dostavom na pisarnicu Gradske uprave.

Rok za podnošenje prijava na pisarnici je 2. jul do 15 sati, a blagovremenim će se smatrati i prijave podnete preporučenom pošiljkom najkasnije 2. jula.


Tagovi

Srbija Organsko pčelarenje Pčelari Plasman meda Sertifikacija Rodoljub Živadionović Savez pčelarskih organizacija Srbije Gvozden Stevanović Pčelinjak Subvencije Opstanak pčela Naša Tegla EU Standar kvaliteta Dobra pčelarska praksa Sekretari


Autorka

Marija Jovanović

Marija je ekonomski novinar već 12 godina. Ima 38 godina i završila je Fakultet političkih nauka u Beogradu. Životni moto: Najvažnija stvar kod cilja jeste da ga imate. Uvek imajte na umu da je vaša čvrsta odluka da uspete važnija od svake druge.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

#mojepovrce Najlepši osećaj je otići u baštu i ubrati povrće, koje je plod tvog truda a nagrada prir... Pročitaj celu belešku »