Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Uzgoj pčela
  • 02.05.2023. 12:00
  • Hrvatska

Miroslav Dumbović: Zabluda o pčelarstvu je puno, a najčešća da je košnica leteći bankomat

Mladi pčelar, povratnik iz Nemačke, specijalizovao se za uzgoj selekciju i razmnožavanje matica. Upravo u tom smeru i razvija pčelinjak.

Foto: Antun Karlović
  • 5.984
  • 328
  • 0

U mestu Tužno u Varaždinskoj županiji u susednoj Hrvatskoj, koje je prema aktivnostima meštana sve samo ne "tužno", iz Nemačke se vratio mladi pčelar Miroslav Dumbović koji se tamo specijalizovao za uzgoj selekciju i razmnožavanje matica. Upravo u tom smeru i razvija pčelinjak i, kaže, nada se da će mu to biti glavna proizvodnja u skoroj budućnosti.

"Odmalena se susrećem sa pčelama pomažući kod vrcanja starijim pčelarima u selu, a 2011. godine dobijam na poklon tri roja. Upisujem pčelarsku školu i tad je pala moja konačna odluka da je to zanimanje s kojim se definitivno želim baviti", otkriva početke naglašavajući da ga je za ulazak u ovaj svet inspirirala ljubav prema prirodi i biologiji.

Smanjiti unos lekova 

Kada je u pitanju suzbijanje varoe, radi letnji prekid legla zatvaranjem matice u blokator, te nakon oslabađanja, nakapavanje oksalnom kiselinom.

"Kasnije u letnjim mesecima, početkom jeseni sledi tretman pčela s nekim od organskih sredstava - mravlja kiselina, varrored itd. Neki krajnji cilj mi je kroz uzgoj i kvalitetnu selekciju samih pčela na pojačano higijensko ponašanje, smanjiti unos lekova u košnicu na minimum, pa makar oni bili i ekološki", ističe Miroslav dodajući da hemija, pesticidi, stres poput selidbe, pregleda te loša ishrana utiču na imunitet, kako pčele kao jedinke, tako i celokupne zajednice. 

Tu kao pomoć vidi u efektivnim mikroorganizmima i oplemenjivanje prihrane različitim lekovitim biljem.

"Pčelama treba pomoć, a ne ih posle vrcanja pustiti da se snalaze i oslanjati se na karakteristike prirodne rase. Na primer kad je letnja žega ili dugo kišno razdoblje Carnica sama prekida leglo", pojašnjava. 

Na ulazak u pčelarstvo inspirirala ga je ljubav prema prirodi i biologiji

Kaže nam i da je poslednjih godina radio samo sa selektovanim pčelama i nije primetio nikakve razlike u ponašanju ili veličini populacije jer karakteristike koje imaju nasleđuju stabilno.

"Na primer, poznato je da su pčele prilikom cvetanja repice, kestena ljute, a prilikom bagrema možete šetati u kratkim rukavima ispred leta. U ovom slučaju to nije tako jer je mirnoća učvršćena u populaciju i nije zavisna od spoljnih uticaja kao kod prirodne neselektisane pčele", dodaje. 

Ne treba se grčevito boriti s prirodom

Ističe i da pojedinci ili zajednice mogu podržati populaciju pčela sadnjom ili setvom drveća, grmlja, jednogodišnjeg ili višegodišnjeg bilja koje daju polen i nektar.

"Ne treba se grčevito boriti sa prirodom, pa svaku zapuštenu parcelu malčirati, svaki kanal ili obalu reke 'obrijati' na nulu jer baš takvi zapušteni delovi izvor su biodiverziteta", kaže navodeći da martu imaju tri-četiri vrste polena u košnici, a upravo ta raznolikost je glavna za dobro zdravlje i imunitet pčelinjih zajednica. 

Svakom novom pčelaru savetuje pčelarsku školu, teoriju, knjige, biologija i ponašanje pčele i dobrog mentora, pa tek onda svoje košnice.

"To bi trebalo biti neki obavezni put ulaska u pčelarstvo. Električar u svojoj radioni može samo sebi naštetiti, a pčelar okolini jer neznanjem i nepoznavanjem bolesti, ugrožava okolne pčelare i njihovu egzistenciju", savetuje. 

Pred pčelarima je niz izazova 

Navodi i da ima puno zabluda o pčelarstvu, a najčešća je ta da je košnica leteći bankomat.

Pčelare u narednim godinama, kaže naš sugovornik, očekuje niz izazova. Klimatske promene su jedan od njih. Sigurno se očekuju i veća ulaganja u znanje i uopšteno rast troškova proizvodnje.

"Hobisti sa 10-30 košnica moraju da shvate da profesionalci koji žive od pčela nisu zadovoljni s istim nivoom selekcije; rojevi, razrojavanje sa rojevim matičnjacima itd, da njima nije potrebno nešto što odgovara izazovima današnjice i budućnosti", upozorava. 

Pčelarska škola, teorija, dobar mentor - ono su što svaki pčelar treba da prođe

Na upit može li se živeti od pčela, kaže da, ali uz puno znanja, rada i truda.

"Ali lakše je živeti od pčelara i pričanja pčelarskih priča - malo šale nije na odmet", smeje se zaključujući da nije tačno izračunao koliko bi jedan pčelar morao imati košnica za neki normalan život. Više je faktora u igri, jedan od njih je finalni proizvod koji želi imati i koji mu je glavni nosilac prihoda i onda prema tome odrediti broj košnica.


Tagovi

Miroslav Dumbović Pčelar Uzgoj pčela Selekcija Saveti


Autor

Antun Karlović

Više [+]

Pčelar praktičar, koji svakodnevno svojim poznanicima uporno dosađuje neprestano pričajući o pčelama i njihovoj korisnosti za životnu sredinu.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Cvetaju nego šta, i u februaru!

Slikala u blizini Tršića Sofija Knežević