Od nameštaja do košnica: Ove godine Mitrovići planiraju 1.000 komada

Miloš Mitrović (30) iz Dragova kod Rekovca ima 270 pčelinjih društava, a sa ocem Miomirom zvanim Moša, koji je stolar, ove godine planira da napravi čak hiljadu košnica.

"Družio sam se sa pčelarima pa sam prvih šest košnica dobio na poklon. Moša je bio protiv toga, ali sam ja bio uporan i 2014. godine sam počeo da pčelarim", kaže mladi Mitrović.

O pčelarstvu je, navodi naš sagovornik, naučio iz knjiga, a informisao se i putem interneta.

"Ako slušaš pčelare svako će drugačije da ti kaže, zato je bitno da usvojiš ono što je po tebi najbolje. Ide mi lepo, tu nema neke filozofije. Nismo imali neka veća uginuća, kao ni bolesti."

Svake godine proizvodnja nepredvidiva

Mitrovići med prodaju na veliko u Krnjevu, a imaju livadski i bagremov med.

"Ova godina je za livadski med bila loša, dok je za bagremov med bila prosečna. Proizvodnja zavisi od godine. Pretprošle je bilo tri tone, ove 1,2 tone, dok je prošle godine bilo tek oko 800 kg. Tada smo sa većim brojem društva proizveli manje meda nego pretprošle", kaže Mitrović.

Cena meda je poslednjih godina porasla pa se proizvodnja isplati.

"Cena je bila oko šest evra po kilogramu, a mi smo na početku sezone prodali po četiri evra na veliko. I po toj ceni nam se isplatilo."

Prodaju i rojeve

Mitrovići proizvode i prodaju rojeve koje im kupci unapred rezervišu. Miloš kaže da ne stiže da napravi propolis iako ga kupci traže jer ima dosta posla u radionici i oko pčela.

"U planu imam proširenje košnica na 300 do 350 društava, a kasnije i do 400. Neću moći više jer sve uglavnom sam radim oko pčela. Sam radim prolećne preglede, a kada se sprema selidba rojeva, pomaže mi supruga. Selimo ih u planinu zbog drugog bagrema jer ovde kada se jedna paša završi, gore druga počinje. Tamo, na Gledićkim planinama ostaju do kraja leta i početka jeseni", kaže ovaj mladi pčelar i dodaje da je med zdrav jer je to nezagađeno područje.

Miomir Mitrović se nadovezuje pričom da država dosta pomaže pčelarima.

"Prošle godine, kada je bila loša pčelarska godina, prihodi su nam bili 11.500 evra kako od meda tako i od rojeva, a samo subvencije države iznosile su 1.500 evra što je odlično", kaže stariji Mitrović.

Veći broj košnica nego stanovnika

Osim od pčelarstva porodica Mitrović živi i od stolarskog zanata. Miomir je elektrotehničar po zanimanju, ali je stolarski zanat naučio od svog oca Živote.

"Otac Života je bio stolar pa sam se i ja našao u tom svetu. Radio sam u fabrici za proizvodnju nameštaja Blagotin u obližnjem Belušiću. Radio sam kao električar na održavanju."

Uz oca sam naučio zanat, a vremenom sam dodao još neke mašine. Već 28 godina sam stolar tako da pravim nameštaj i to uglavnom kuhinje, kaže Miomir. Košnice je počeo da pravi pre tri godine.

"Pre tri godine za sezonu smo proizveli i prodali 300 košnica, prošle godine oko 600 košnica, a ove godine planiramo oko 1.000 košnica da naravimo. Imamo stalne kupce, a prodajemo i preko oglasa. Sada uglavnom proizvodimo košnice jer ih je lakše praviti nego nameštaj", kaže naš sagovornik.

Ističe da opština Rekovac ima veći broj košnica nego stanovnika.

"Opština ima oko 11.000 stanovnika, a košnica ima oko 15.000. Levač je zdrava i nezagađena sredina pa zato imamo kvalitetan med."

Za zaradu potrebno bar stotinak košnica

Mitrovići imaju i strugaru, a godišnje izrežu od 70 do 80 kubika građe. U radionici otac i sin dnevno rade od osam do 17 časova. Cena jedne košnica bez ramova je 30 evra.

"Država dosta pomaže, pa tako od tih 30 evra država vraća polovinu. Takođe pčelari dobijaju i subvencije od 800 dinara godišnje po košnici. Da bi se pčelarstvo isplatilo potrebno je da imate bar stotinak košnica", kaže Miomir Mitrović. 

Ima 21. godinu, studira, vrca med i zagovara očuvanje pčela

Njegov sin Miloš kaže da se ne kaje što je ostao na selu i tu osnovao svoju porodicu. Voli pčelarstvo i život u prirodi.

"Mislim da od ovoga može da se živi normalno, ali mora da se radi i mora da se dobro planira. Više volim ovo da radim nego u nekoj fabrici. Otac i deda su stvorili naše domaćinstvo i ja sam želeo tu da ostanem da živim", kaže Miloš čiji se stariji brat Lazar odlučio da život nastavi u Švajcarskoj.