Zadnje aktivnosti

Poslednje aktivnosti korisnika mogu videti samo registrovani korisnici.

Online korisnici

Online korisnike Agrokluba mogu videti samo registrovani korisnici.
Za kompletne funkcionalnosti ovih servisa, prijavi se.

Promo

  • Bagremov med
  • 14.03.2022. 16:00

Otkupna cena bagremovog meda u Srbiji najviša na planeti?

Zahvaljujući angažovanju Saveza pčelarskih organizacija Srbije i radu pogona "Naš med" otkupna cena bagremovog meda u našoj zemlji dostigla je 7,1 evro po kilogramu, što je najviše na svetu.

Foto: Mario Ćopić
  • 10.674
  • 751
  • 0

Zahvaljujući angažovanju Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) i radu pogona "Naš med" otkupna cena bagremovog meda u našoj zemlji dostigla je 7,1 evro po kilogramu, što je najviše na svetu, izjavio je za Agroklub redsednik SPOS-a i član Skupštine pogona "Naš med" Rodoljub Živadinović.

Dodao je da je sa tom cenom Srbija pretekla Mađarsku koja je uvek imala najvišu otkupne cene meda na čitavoj planeti.

"Prethodnih godina mi nismo dobijali cenu koju su dobijali pčelari u drugim državama i kada je postojala velika tražnja za medom. Već prve sezone rada pogona uspeli smo da obezbedimo bolje uslove, a druge sezone da ostvarimo tržišnu cenu", istakao je Živadinović.

Ne daje se med bez prethodne naplate

Prema njegovim rečima, nije lako raditi sa tako visokom cenom, jer pogon nema "komotnost" u radu i nema dovoljno obrtnog kapitala.

"Puno pčelara to ne razume, oni misle da mi imamo milione evra i da možemo bez poteškoća da plaćamo med. Ni kupaca nema mnogo i svi hoće da uzmu na poček, a mi ne možemo da rizikujemo da nam neko ne plati med, pa da se tužimo. Za to nemamo sredstva. Ne dajemo med dok kupac ne plati, tako da nam je tržište veoma suženo."

Ne možemo da rizikujemo da nam neko ne plati med, kaže Živadinović

Kako je kazao, nema "igranja" i nema rizika, tako da su pčelari aposolutno sigurni da će za svoj med dobiti dogovoreni iznos.

"Drugu godinu zaredom meda nije bilo dovoljno pa su cene na tržištu prilično stabilne ili su rasle. Kada bude meda, a nadam se da će to biti ove godine, moguće je da će cena pasti i da će sa većom ponudom biti komplikovanije naći kupce", objasnio je predsednik SPOS.

Animiranje kupaca

Nije sve tako lako, dodao je, ali je moguće ukoliko vam profit nije na prvom mestu.

"Nama nije važno da imamo veliku količinu obrađenog meda u pogonu, već nam je bitno da imamo toliko koliko je potrebno da formiramo tržišnu cenu u Srbiji. Godinama unazad otkupljivači su enormno zarađivali, a sada to više ne mogu."

On je podsetio da je 2008. godine, kada je Savez pčelarskih organizacija krenuo da radi na animiranju kupaca iz inostranstva, otkupna cena bagremovog meda bila 1,55 evra za kilogram.

"Pokušali smo 2013. godine da se dogovorimo da sa firmama koje otkupljuju i pakuju med da im popunimo kapacitete, da oni rade za fiksnu cenu i da zajedno pronalazimo kupce. Taj dogovor trajao je samo 24 časa. Shvatili smo da nemamo sa kim da radimo i da moramo da imamo svoj pogon. Za četiri godine uspeli smo da ga završimo", rekao je Živadinović.

Nekada se otkupna cena meda od bagrema prodavala za 1,55 evra za kilogram

Po ugledu na pčelare, dodao je, o svom pogonu počeli su da razmišljaju i drugi proizvođači u našoj zemlji, a stočari su već krenuli da prikupljaju sredstva za izgradnju klanice jagnjadi.

Smanjeno učešće "falsifikata"

Pčelari su zadovoljni što je drzava podržala njihove apele za rigorozniju kontrolu meda na tržištu tako da je na domaćem tržištu smanjeno učešće "falsifikata".

"Poslednjom kontrolom je ustanovljeno oko 40 odsto 'falsifikata', dok je 2015. godine i 2016. godine, učešće takvog meda na tržištu bilo čak 95 odsto. Prvi put u našoj istoriji, krajem 2020. godine odrađena je jedna velika akcija u kojoj je učestvovala i policija. Falsifikator je uhapšen, a firma mu je ugašena."

Kako je kazao, još smo daleko od cilja da na našem tržištu nema ni jednog procenta falsifikovanog meda, ali najgore što čovek može da uradi je da se ne bori za to što želi da ostvari.

"Trenutno su u toj borbi najveći problem niske kazne za falsifikatore. Mi smo pokrenuli inicijativu da se donese novi zakon ili da se postojeći dopuni tako velikim kaznama da nikome ne padne na pamet da se time bavi", istakao je naš sagovornik.

Rupa u zakonu?

Prema njegovim rečima, naša država mora da se ozbiljno pozabavi i radom sudija i tužilaca, kako rad policije i inspekcije na terenu ne bi bio uzaludan.

"Tužioci sada imaju pravo da za, recimo 15 prijava protiv falsifikatora, pokrenu 15 postupaka, ali na žalost mogu i da svih 15 prijava objedine u jedan postupak. Sa 15 predmeta sudija bi već mogao da donese presudu zabrane rada, ali sa jednim predmetom kazna je mala", objasnio je Živadinović.

On je rekao da je Savez pčelarskih organizacija Srbije podneo prijavu nadleženima protiv jednog javnog tužioca za kojeg ima pozdana saznanja da van radnog mesta sastaje sa osumnjičenim za falsifikovanje meda.


Foto prilog


Tagovi

Bagremov med Rodoljub Živadinović Naš med Pogon Falsifikati Prijava


Autorka

Biljana Ljubisavljević

Više [+]

Diplomirani ekonomista, a nesuđeni bankar. Igrom slučaja se odmah nakon studija našla u novinarskim vodama i tu ostala. Kao najlepši deo ovog posla smatra terene u prirodi. Nekoliko novinarskih nagrada osvojila je upravo izveštavajući o zanimljivim ljudima koji žive i rade na selu.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Biće ipak višanja za sok... 😀 Kako su počele da se suše zbog monilije, mislila sam da ni drvo neće preživeti...