• Oprašivanje
  • 31.05.2020. 12:00

Pčelarenje kao oprašivačka delatnost pokazalo se unosnim poslom

FAO je procenila kako u Evropskoj uniji od 100 vrsta useva koji čine 90 odsto hrane, njih čak 71 oprašuju pčele. Korist od oprašivanja na godišnjem nivou procenjena je na oko pet milijardi evra od čega se 4,3 milijardi evra pripisuju medonosnoj pčeli, a ostatak solitarnim pčelama i bumbarima.

Foto: JumpStory
  • 104
  • 18
  • 0

Više od 75 odsto svetskih prehrambenih kultura u određenoj meri zavisi od oprašivanja. Oprašivači poput pčela, leptira, ptica, moljaca, buba, pa čak i slepih miševa pomažu biljkama u reprodukciji, a za svaki zalogaj nekog voća i povrća kog pojedemo možemo zahvaliti upravo njima. 

Međutim, intenzivna poljoprivreda koja je promenila način gazdovanja zemljom i sve veće korišćenje pesticida i đubriva, rezultirali su zabrinjavajućim smanjenjem oprašivača, posebno pčela. Prema podacima Organizacije za poljoprivredu i hranu UN-a (FAO) oko 35 odsto beskičmenjaka kao što su to pčele i leptiri te oko 17 odsto kičmenjaka poput slepih miševa suočavaju se s izumiranjem u celom svetu.

Kao jedan od primera je Kina, u kojoj, da bi voćarski sektor uopšte opstao, voćke jabuka i krušaka se oprašuju ručno.

Oprašivanje voćaka uz pomoć pčela

Iako postoji mali broj voćaka koje su samooplodne, poput breskve, marela i nekih sorata višnje i šljiva, radi postizanja većeg roda i one su mamac za oprašivače. 

Glavnu ulogu većinom dobija pčela. Ustanovljeno je da pojedine pčele koje obilaze cvetove jabuke, šljive, maline i kruške nose na sebi od nekoliko desetina hiljada do tri ili pet miliona zrnaca polena. Vrednost oprašivanja voća pčelama je u tome što pčela u toku dana posećuje cvetove iste vrste. Tako ona prenoseći polen iste vrste s cveta jedne sorte na cvetove druge sorte obavlja međuoprašivanje, koje je neophodno za oplodnju stranooplodnih sorti voća.

Ručno oprašuju voćke jer nemaju dovoljno pčela i drugih oprašivača

Za oprašivanje voćaki se preporučuju četiri košnice na jednom hektaru zasada sa različitim voćnim vrstama ili pak tri do četiri košnice za jedan hektar voćnjaka breskvi ili jabuka, i šest do osam košnica za jedan hektar voćnjaka krušaka, trešnja ili šljiva, piše u knjizi Savremeno pčelarstvo, Laktić i Šekulja.

Oprašivanje unosan posao?

Oko 130 biljaka u SAD-u se oprašuje pomoću pčela, a godišnja korist u poljoprivredi SAD-a se procenjuje na oko devet milijardi dolara.

Gene Brandi, pčelar iz severne Kalifornije koji ima 40 godina iskustva u ovom sektoru rekao je za SPOS kako mu je oprašivanje useva postalo unosnije nego pravljenje meda.

"Tokom februara i marta kada cveta badem, moje se pčele zajedno sa 30 milijardi drugih, pripremaju za oprašivanje 1,3 miliona hektara. Zarada je od 180-200 dolara po jednom društvu, odnosno četvorostruko više nego pre 10 godina", pojašnjava Brandi. Drugi usevi kao što su maline, kupine, trešnje, dinje i jabuke, kako on tvrdi, nisu toliko isplative za oprašivanje.

Moljci imaju veliku ulogu u oprašivanju biljaka

U Kanadi se vrednost medonosnih pčela za oprašivanje useva procenjuje na preko dve milijardi dolara godišnje. Svake godine oko 300.000 kolonija medonosnih pčela posećuje uljanu repicu i doprinosi proizvodnji od čak 12,6 miliona tona. Za oprašivanje borovnica zaduženo je oko 35.000 kolonija, a za jabuke njih 15.000, piše Canadian Honey Council

FAO je procenila da u Evropskoj uniji od 100 vrsta useva koji čine 90 odsto hrane, njih čak 71 oprašuju pčele. Korist na godišnjem nivou procenjena je na oko pet milijardi evra od čega se 4,3 milijardi evra pripisuju medonosnoj pčeli, a ostatak solitarnim pčelama i bumbarima.

Kod nas ova delatnost još uvek nije prepoznata kao unosna, ali i o njoj bi trebalo razmišljati kao o poslu budućnosti. 


Tagovi

Pčele Samooprašivanje Stranooprašivanje Voće Polen Isplativost Oprašivačka delatnost


Autorka

Lucija Bencaric

Lucija je magistar agroekonomije. Voli da istražuje novosti u poljoprivredi.