• Proizvodnja meda
  • 24.08.2017. 12:15

Pčelarenje u Šumadiji puno problema

Priroda već nekoliko godina nije naklonjena pčelarima. U Šumadiji kažu da je ova godina bila loša, da su na nekim pašama i lokacijama doživeli potpuni fijasko, te da je na kraju suša umesto pčela odnela i livadski med.

Foto: Biljana Nenković
  • 1.790
  • 145
  • 0

Pčelare u Šumadiji već treću godinu zaredom prati loša sreća. Čak šta više, kažu da je čitava decenijama za nama prepuna problema.

Pamte 2014. godinu kao jednu od najgorih. Kada su pomislili da je mukama kraj, posle 2015. godine, koja je bila solidna za pčelare, došla je 2016. takođe loša, a trend se nastavio i ove godine.

Suša "odnela" livadski med

Ove godine na smanjenu količinu meda uticala je najpre duga i hladna zima, zatim loš rod bagrema, a u ovom kraju zbog dugotrajne suše bila je slaba i livadska paša. Većina košnica seljena je u Vojvodinu na suncokret, a oni koji su košnice selili na Rudnik doživeli su fijasko.

"Bagremovog meda je bilo veoma malo. A onda je došao period velike suše zbog čega livadske paše u našem kraju skoro da nije bilo. Što se suncokreta tiče na pojedinim mestima je bilo sasvim malo, a ponegde nimalo. Lipe je takođe bilo malo. Ovo je definitivno jedna od lošijih godina", kaže Miloš Stanić iz sela Banje kod Aranđelovca.

Pčelari iz Šumadije su ove sezone masovno selili društva na veće nadmorske visine u potrazi sa čistijom i nezagađenom sredinom i naravno više meda. Međutim, ove godine nije svaka selidba ispunila očekivanja.

Na Rudniku doživeli fijasko

Recimo, seoba na drugi bagrem na obližnju planinu Rudnik je za šumadijske proizvođače meda bila promašaj. Stanić kaže da su u to vreme počele intenzivne kiše. Kada je suncokret u pitanju na pojedinim lokacijama pčelari su dobro prolazili sa prosečnom količinom od 25 kilograma, dok su na pojedinim lokacijama doživljavali potpuni neuspeh, gde su pčele uzele taman onoliko kolikom im je potrebno za zimu.

Međutim, i pored niza loših godina, pravog meda na tržištu ima. Najveći deo odlazi u izvoz i to u zemlje Evropske unije.

Da li gajiti medonosne biljke

Dobre ili loše godine za pčelare dolaze i prolaze, te iskusniji pčelari savetuju da bi možda trebalo razmišljati i o tome da se ne oslanjanju samo na prirodu.

"Možda bi mlađi pčelari trebalo da razmišljaju o gajenju medonosnih biljaka kako bi osigurali prinose, a ne da se oslanjanju samo na ono što priroda puža. I prošle godine su prikupljene male količine meda. A pored toga bila je i niska cena, pogotovu suncokretovog", kaže Radosav Veljović iz okoline Knića, jedan od pčelara sa tridesetogodišnjim iskustvom.

Gde je zapisano da se med klasira?

On dodaje i da prvi put posle tri decenije razmišlja da li da odustane od proizvodnje meda, iako u njegovom pčelinjaku ima 150 košnica.

"Nisu samo u pitanju loše godine i malo meda, već i nerealne cene, dug period naplate i novotarija da se med kategoriše u prvu, drugu i treću klasu. To u pčelarstvu u istoriji u poslednjih 200 godina nigde nije zapisano da se med klasira. To su izmislili kako bi obarali cene. Ozbiljno razmišljam da odustanem. Kad sam počinjao, krenuo sam od toga da je med hrana i lek za 21. vek. Međutim, to nije tako. Troškovi su veliki, a priroda i cene ćudljive", kaže Veljović.

Foto: Biljana Nenković


Tagovi

Pčelari Med Košnice Šumadijski pčelari Livadska paša Suncokretov med Bagremova paša Radosav Veljović


Autorka

Biljana Nenković

Više [+]

Biljana Nenković je više od dvadeset godina novinar izveštač iz Kragujevca i Šumadije za nacionalne medije. Preferira afirmativne priče koje podstiču pozitivnu energiju. Moto kojim se rukovodi - Koliko možeš, toliko se usuđuj, i malo više od toga!

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Medu mladog pčelara Dušana Stanojevića i njegovog oca Momira iz Jastrebca, kod Bujanovca, proizvedenog na 800 metara nadmorske visine u ekološki čistoj sredini niko ne može da odoli.