Pčelari očekuju dobru sezonu, strahuju od prskanja

Naša zemlja godišnje izveze oko 2.000 tona meda i pčelinjih proizvoda, a to je više od izvoza svinjskog i goveđeg mesa. Prošle godine  je izvezeno 2.538.139 kg meda u vrednosti od 9.776.312 dolara, stoji na sajtu SPOS-a. Nakon blage zime, pčelinja društva su prezimela sa minimalnim štetama, pa pčelari očekuju da će ovo biti dobra sezona. To potvrđuju i oni iz apatinskog društva Dunav. Njih više od 170 ima 8.500 košnica.

"Očekujemo da počne vrba  ovih dana da radi i da medi. Smrzla nam je kajsija, džanarika i drugo voće, ali se nadamo paši na vrbi i uljanoj repici, kako bi se pčele razvile i pripremile za bagremovu pašu", kaže za RTV predsednik društva Rade Stevanović.

Cilj ovih pčelara je što veći učinak bagremove paše, jer je ovaj med najtraženiji i najskuplji - cena na veliko po kilogramu je pet evra, a na malo od sedam do 10 evra. 

Najveća opasnost - prskanje voća

Dodaje da najveća opasnost preti od nesavesnih voćara, koji prskaju voće u cvatu, pa pčelinja društva stradaju i oslabe pred glavnu pašu. Apeluje na sve one koji imaju voće da to ne rade, jer, kako kaže, štetu prave i pčelarima i sebi: "Molio bih i zaštitare da ne savetuju da se prska sredstvima opasnim za pčele. Kazne su velike, a mi nismo za kažnjavanje".

Sa njim se slažu i predstavnici Udruženja pčelara Vrbas, koji u svom apelu navode: "Na ovaj način pravi se dvostruka šteta, jer je dokazano da prskanje voća u cvetu ne samo da ne daje nikakve rezultate, već da se na ovaj način uništavaju pčele koji su glavni oprašivači voća. Nasuprot tome, voće oprašeno pčelama ima za  30 do 80 odsto veću rodnost: jabuke za 38 odsto, jagode za 55, višnje za 40, šljive za 72, a maline za čak 80 odsto".

Kazne od 35.000 dinara do tri miliona dinara

Prema Zakonu o sredstvima za zaštitu bilja, zabranjena je primene sredstava za zaštitu bilja iz vazduhoplova, koja su otrovna za pčele, kao i u vreme cvetanja. Kada se sredstva koriste, organ jedinice lokalne samouprave dužan je da to prijavi odgajivačima pčela ili njihovim udruženjima. 

Kazne se kreću se od 700.000 do tri miliona dinara za firme, od 300.000 do 500.000 dinara za preduzetnike, a za fizička lica od 35.000 do 50.000 dinara.