Nakon blage zime, pčelinja društva su prezimela sa minimalnim štetama, pa pčelari očekuju da će ovo biti dobra sezona. Najveći problem su im nesavesni voćari.
Naša zemlja godišnje izveze oko 2.000 tona meda i pčelinjih proizvoda, a to je više od izvoza svinjskog i goveđeg mesa. Prošle godine je izvezeno 2.538.139 kg meda u vrednosti od 9.776.312 dolara, stoji na sajtu SPOS-a. Nakon blage zime, pčelinja društva su prezimela sa minimalnim štetama, pa pčelari očekuju da će ovo biti dobra sezona. To potvrđuju i oni iz apatinskog društva Dunav. Njih više od 170 ima 8.500 košnica.
"Očekujemo da počne vrba ovih dana da radi i da medi. Smrzla nam je kajsija, džanarika i drugo voće, ali se nadamo paši na vrbi i uljanoj repici, kako bi se pčele razvile i pripremile za bagremovu pašu", kaže za RTV predsednik društva Rade Stevanović.
Cilj ovih pčelara je što veći učinak bagremove paše, jer je ovaj med najtraženiji i najskuplji - cena na veliko po kilogramu je pet evra, a na malo od sedam do 10 evra.
Dodaje da najveća opasnost preti od nesavesnih voćara, koji prskaju voće u cvatu, pa pčelinja društva stradaju i oslabe pred glavnu pašu. Apeluje na sve one koji imaju voće da to ne rade, jer, kako kaže, štetu prave i pčelarima i sebi: "Molio bih i zaštitare da ne savetuju da se prska sredstvima opasnim za pčele. Kazne su velike, a mi nismo za kažnjavanje".
Sa njim se slažu i predstavnici Udruženja pčelara Vrbas, koji u svom apelu navode: "Na ovaj način pravi se dvostruka šteta, jer je dokazano da prskanje voća u cvetu ne samo da ne daje nikakve rezultate, već da se na ovaj način uništavaju pčele koji su glavni oprašivači voća. Nasuprot tome, voće oprašeno pčelama ima za 30 do 80 odsto veću rodnost: jabuke za 38 odsto, jagode za 55, višnje za 40, šljive za 72, a maline za čak 80 odsto".
Prema Zakonu o sredstvima za zaštitu bilja, zabranjena je primene sredstava za zaštitu bilja iz vazduhoplova, koja su otrovna za pčele, kao i u vreme cvetanja. Kada se sredstva koriste, organ jedinice lokalne samouprave dužan je da to prijavi odgajivačima pčela ili njihovim udruženjima.
Kazne se kreću se od 700.000 do tri miliona dinara za firme, od 300.000 do 500.000 dinara za preduzetnike, a za fizička lica od 35.000 do 50.000 dinara.
Povezana stočna vrsta
Pčelarstvo je specifična grana ljudske delatnosti te su interes i ljubav prema pčelama rašireni u svim dobnim i obrazovnim slojevima društva. Mesta obitavanja pčela su veliki... Više [+]
Izvori
Tagovi
Autorka
Makedonski pčelar Blagojče Najdovski: "Bez pčela nema ni hrane, a one gladuju"
Falsifikovanje meda moglo bi da postane krivično delo?
Pčelinji vosak: Koliko meda treba za njegovu proizvodnju?
Tajna privlačnosti napuštenog saća - zašto pčele vole stare prazne košnice?
Damir Senjan
pre 2 dana
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 2 dana
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
