Pčelarstvo dugo osam decenija!

Na pčelarskoj mapi Srbije značajno mesto zauzimaju i obrenovački pčelari. Saša Rančić iz Rvata spada u sam pčelarski vrh grada na Kolubari, i po proizvedenim količinama, i po kvalitetu meda. On je nastavio porodičnu tradiciju dugu više od osamdeset godina. Od pčelarstva žive i izdržavaju porodice i on i brat Srđan, a ukupno imaju blizu 500 košnica. Sinove je pčelarstvom "zarazio" otac Svetislav Rančić, koji im je u nasledstvo ostavio oko 200 košnica.

Nove košnice za savremeniju proizvodnju

Rančići su napravili stolarsku radionicu za izradu košnica i ramova. Isplativije im je i jeftinije da zimi sami prave, nego da kupuju, jer nova prazna košnica košta 50 evra. Sami liju i vosak za osnove ramova. Od voska koji im preostane posle vrcanja meda, godišnje za satne osnove prerade i po 300 kilograma.

"Isključivo se bavimo proizvodnjom košnica i ramova za naše potrebe, posedujemo malu stolarsku radionicu, koja završava naše poslove i sada najviše posla ima oko ramova, stavljanja voska i satnih osnova za proleće", kaže Saša Rančić.

Selidba sopstvenim kamionom

Ozbiljni pčelari sele svoje pčele sa paše na pašu, a selidba može biti teška i komplikovana, ukoliko je prevoz neodgovrajući. Ovaj domaćin nema tih problema, jer ima kamion sa kranom specijalno za tu namenu.

"Pčelinjak smo paletirali - po četiri košnice se nalaze na paleti i prevozimo ih u Vojvodinu, na suncokret, ili na Frušku Goru na lipu. Osamdeset košnica staje na kamion. Nije potrebno mnogo radne snage, dovoljna su dva čoveka koja mogu za oko sat vremena da utovare sve košnice", objašnjava Rančić.

Prodaja na pijaci preko tri decenije

Prošle godine bagrem je izrazito slabo medio, a ostaje nada da će ove godine biti bolje. Saša pored meda prodaje i rojeve, za kojima ove godine vlada velika potražnja.

"Med uglavnom prodajemo na obrenovačkoj pijaci, tu smo skoro oko četrdeset godina. Imamo stalne mušterije, ali sada određenu količinu prodajemo i strancima koji otkupljuje za izvoz. Prodajemo bagremov med, koji je i najtraženiji, jer je blag i nema polena, a ukoliko ima viška, prodajemo otkupljivačima", kaže ovaj pčelar.

Niske temperature nisu ugrozile pčele

Hladni dani nisu prijali ni pčelama, ali su one ipak dobro prezimile i društva su ostala jaka.

"Pčelinjaci su locinarni na četiri mesta. Dva se nalaze u Suvom selu, nadomak Uba, jedan u Beljinu, a četvrti u selu Veliko Polje nadomak Obrenovca. Locirani pčelinjaci tu zimuju i tu su na bagremovoj paši. Društva su dobro prezimila, ostalo im je dosta hrane. Pčelinjaci su pregledani, ima poneki gubitak, ali to je normalno s obzirom na oscilacije vremena i niske temperature, jer ukoliko pčele imaju oko 15kg - 20kg meda, niske temperature im ne predstavljaju problem", zaključuje kaže Saša Rančić.

Foto: Mirjana Stepić