• Pčele i ljudi
  • 27.03.2016. 08:00

Pčelarstvo kao životno opredeljenje

Biljana Stamenković je veći deo života posvetila pčelarstvu. Izučava i gaji pčele, prenosi svoje iskustvo drugim pčelarima. Može se reći da ova priča potkrepljuje tvrdnju da pčelari mogu biti uspešni samo ako vole pčele. Biljana kaže - profit nikako ne može biti najvažniji motiv za ulazak u svet pčelarenja.

  • 10.441
  • 2.901
  • 1

Naša sagovornica Biljana Stamenković iz Bora je veći deo života posvetila pčelastvu. Sa jedne strane izučava pčelastvo, bavi se pčelarskom proizvodnjom, a sa druge strane bavi se edukacijom onih koji žele da postanu uspešni pčelari.

Ona je magistar poljoprivrednih nauka i doktorand na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu u oblasti pčelarstva na temu: "Analiza razvoja i produktivnosti različitih linija medonosne pčele (Apis mellifera carnica Poll.) uslovljenih interakcijom orografskih faktora i podsticajnih apitehničkih mera".

Pčelarstvo je ljubav, a ne računica

"Baviti se pčelarstvom prvenstveno znači voleti pčele. Ako se u taj posao ulazi sa unapred postavljenim zahtevom za visokim profitom i matematičkim proračunom, moram odmah reći da je to velika zabluda. Sa takvom postavkom, budući "pčelar" se vrlo brzo razočara u započeto i ubrzo izlazi iz sveta pčela", na početku razgovora objašnjava Biljana koja se profesionalno bavi pčelarstvom punih 28 godina. Trenutno ima oko 250 pčelinjih društava na dva registrovana pčelinjaka. Od pčelinjih proizvoda na svom pčelinjaku proizvodi med i polen, a takođe se bavi još i selekcijom i proizvodnjom matica i rojeva za tržište.

Ljubav prema pčelarstvu nasleđena od porodice

Duga porodična tradicija je najviše uticala da Biljana kao životno opredeljenje odabere pčelarstvo. "Pčelarstvom sam počela da se bavim 1988. godine, još u periodu studija. Ja sam rodom iz Šapca. Moji su bili u bivšoj SFRJ jedni od većih i poznatih pčelara na tim prostorima. Pčele su selili po celoj Jugoslaviji. Moj prvi veći boravak na pčelinjaku je bio na uljanoj repici u mestu Babina Greda, Slavonija, Hrvatska. Otada je počela moja velika ljubav prema pčelama i uljanoj repici. Ceo svoj život, osim svojoj porodici, posvetila sam pčelama. Pčele su moj život, ljubav i pasija", kaže Biljana.

Naša sagovornica objašnjava da su se tada pčele selile, u potrazi za dobrom pašom, i po 500 km. Danas, na zadovljostvo pčelara, nema potrebe za time, jer je naša Srbija dovoljna i čak nedovoljno iskorišćena za pčelarstvo.

Naš med je veoma cenjen

Kao stručnjak iz ove oblasti, Biljana dodaje da se med proizveden u našoj zemlji veoma ceni na svetskom tržištu, prvenstveno zbog visokog kvaliteta. Srbija nema genetski modifikovane biljke, još uvek je priroda darežljiva i nedovoljno je iskorišćena u cilju proizvodnje pčelinjeg meda. Sve to je na strani pčelara. Kao najveći problem ona navodi nedovoljnu proizvodnju. "Sigurna sam da pčelarstvo Srbije nije nikada bilo u boljem položaju, uzimajući u obzir ekonomske prilike i same probleme koji su nametnuti razvojem svetske industrije u svim aspektima. Mnogo je lakše bilo pčelariti pre više od pola veka, kada nije bilo ovakve zagađenosti, primene pesticide, pčelinje bolesti, varoze, teške industrije i mnogih laboratorijski stvorenih "izazivača" bolesti", objašnjava ova poznata pčelarka.

Edukacija drugih pčelara

Kao predavač SPOS-a, Biljana želi da svoje znanje i iskustvo podeli sa drugim pčelarima."Već četiri godine unazad držim predavanja udruženjima pčelarima. Moja izlaganja su slušali pčelari u mestima: Kladovo, Aleksinac, Novi Sad, Krivelj, Negotin, Zaječar, Batočina, Pljevlje (Crna Gora). U narednih 20 dana planiram predavanja u Požarevcu, Beogradu, Vlasotincu, Novoj Varoši", kaže naša sagovornica.

Biljana je bila učesnik tri velika međunarodna simpozijuma pčelarstva "Apimondija" u Beogradu, San Marinu i Bolonji. Boravila je u Kini 35 dana na međunarodnom Simpozijumu o proizvodnji hrane, voća i meda, kao i edukaciji sa ciljem proizvodnje organske hrane. Njeni planovi za budućnost vezani su za odbranu doktorata i direktnu primenu stečenog znanja na sopstvenom pčelinjaku, ali i pomoć razvoju pčelarstva u Srbiji. Plan je edukacija mladih u cilju da pčelarstvo postane vodeća grana poljoprivrede u Srbiji, kao i da svojim istraživanjima u saradnji da našim i svetskim naučnicima doprinese očuvanju pčela i cele planete Zemlje.

"Pčelarstvo je perspektivna grana poljoprivrede. Srbija ima prirodne resurse, nezagađenu sredinu, čiste vodotokove. Nedovoljna iskorišćenost biljaka medarica i polenarica, omogućuje pčelama dobrar razvoj i pašu, a pčelarima jednim delom uspešnost u pčelarenju. Pčele ne mogu biti prepuštene same sebi, a od njih da se očekuju gotovi pčelinji proizvode. Često izgovorena rečenica mnogih laika da pčele same sve rade, a pčelar samo ubira med, je apsud i takav stav nikome dobroga nije doneo" objašnjava Biljana.

Kraj intervjua naša sagovornica završava citatom velikog naučnika. "Pčele i ljudi su usko povezani. Kada bi nestalo pčela čovečanstvo bi izumrlo za četiri godine" - Albert Ajnštajn.


Povezana stočna vrsta

Pčelarstvo

Pčelarstvo

Pčelarstvo je specifična grana ljudske delatnosti te su interes i ljubav prema pčelama rašireni u svim dobnim i obrazovnim slojevima društva. Mesta obitavanja pčela su veliki... Pročitaj više »

Tagovi

Pčelarstvo Med Nauka Biljana Stamenković Pčelarska proizvodnja Pčele Pčelinja društva Edukacija pčelara Ljubav prema pčelama Razvoj pčelarstva


Autorka

Julijana Radenković

Julijana je master diplomirani agroekonomista. Autor nekoliko naučnih radova. Moto: "Ko hoće nešto da učini, nađe način, a ko ne želi, nađe izgovor".