Pčele pored direktnih proizvoda (med, polen, propolis, matični mleč, apitoksin) i indirektnih koristi kao što je oprašivanje, imaju još jednu, veoma važnu ulogu: mogu da osete zabranjene materije kao što su eksploziv i droga.
Velika Britanija je već počela sa "regrutovanjem" medonosnih pčela u službi nacionalne bezbednosti. Ova tehnologija, koju su razvili naučnici iz instituta Inscentinel Ltd u saradnji sa Univerzitetom iz Kolonja, a koja se nadovezuje na prethodne eksperimente i istraživanja, ima široku primenu, počevši od detekcije zabranjenih materija (droge i eksploziva) na aerodromima i vojnim objektima, do medicinske dijagnostike i kontrole kvaliteta hrane. Testirana je i mogućnost medonosnih pčela da nauče da prepoznaju miris heroina, kokaina, amfetamina, plastičnog eksploziva, a čak su sposobne da detektuju i prisustvo bolesti u organizmu.
Po tvrdnjama naučnika, pčele su efikasne kao i psi tragači, ali su jeftinije i brže za treniranje, a i dostupne su u mnogo većem broju. "Pčele mogu da osete određene mirise u koncentraciji 1 deo u trilionu (1012). Da bi se pokazalo koliko je to precizno, reći ću da je ova koncentracija ekvivalentna zrnu soli u olimpijskom bazenu", izjavio je dr Nesbit, istraživač u Inscentinel institutu.
Povezivanjem određenih mirisa sa nagradom, naučnici su uspeli da "dresiraju" medonosne pčele (Apis mellifera). Pčele imaju mogućnost učenja i pamćenja i ova njihova osobina je iskorišćena u službi pronalaska zabranjenih materija. Pčele su smeštene u individualne kaveze u kojima su izložene mirisima koji se pčelama puštaju u kratkim impulsima. Dok su izložene mirisima, pčele se simultano nagrađuju kapljicom šećernog sirupa. Ovo je klasičan metod Pavlovljevog uslovljenog refleksa koji se primenjuje i kod pasa.
Jednom kada se nauče na određene mirise, pčele postaju veoma precizne u njegovom određivanju. Kada osete poznati miris, pčele izbacuju svoj jezik u očekivanju šećernog sirupa. Refleks izbacivanja jezika je signal koji ukazuje na uspešno dresiranje pčela. Potrebno je između dve i osam rundi treninga koji se završavaju u roku od nekoliko sati, dok naučeni refleks traje nekoliko dana.
Konstruisan je prenosivi elektroantenografički uređaj koji uz pomoć pčela na terenu određuje prisustvo isparljivih materija kao što su eksplozivi, droge ili nešto treće, u zavisnosti od potrebe. Dresirane pčele se smeštaju u posebne ručne aparate, sačinjene od kaveza i sofisticirane opreme. Bočne stranice kaveza u koji su smeštene pčele je izrađen od pleksiglasa, dok su dno i gornja stranica sačinjeni od metalne mrežice. U jedan aparat može stati i do 36 pčela. Pčele se mogu dresirati da odrede isti miris, ili da detektuju različite mirise unutar istog aparata. Pčele su izložene konstantnom dotoku čistog, flitriranog vazduha, sve dok uzorak vazduha iz prostorije koja se proverava ne bude uvučen unutar aparata nosača. Ukoliko osete poznate mirise na koje su naučene, pčele refleksno izbacuju svoje jezike, optički senzor ugrađen u aparat detektuje ovo ponašanje, i tu informaciju prosleđuje softveru. Ceo proces detekcije traje oko šest sekundi.
Obavljajući procese detekcije, pčele nisu povređene. Zdravlje i komfort pčela diktiraju performanse uređaja za detekciju. Svaka pčela "radi" u smenama od maksimalno dva dana pre nego što se vrati, zdrava i nepovređena u košnicu, gde nastavlja sa svojim dotadašnjim obavezama.
Pčele imaju potencijala i u drugim oblicima nacionalne bezbednosti. Trenutno se u Nemačkoj i Velikoj Britaniji radi na projektu u saradnji sa fabrikama voćnih sokova, kako bi se pčele koristile da detektuju štetočine i pesticide u voću koje se koristi kao sirovina. Kako je već rečeno, pčele takođe mogu biti korišćene u dijagnostici određenih bolesti, budući da su neke bolesti povezane sa prisustvom specifičnih mirisa u urinu, krvi, znoju, mleku ili dahu.
Foto:pixabay.com
Tagovi
Autor