Pčelinji otrov - sporo sakupljanje, visoka cena

Miloš Bogdanović iz sela Galibabinac kod Svrljiga bavi se pčelarstvom, ali njegova posebnost se ogleda u tome što pored pčelinjog meda i matičnog mleča, sakuplja i pčelinji otrov (apitoksin). Njegova porodica je prošle godine krenula u sakupljanje pčelinjeg otrova i sakupili su probno oko pet grama pčelinjeg otrova.

Zlatni nektar

Ovaj "zlatni nektar" je dosta tražen i skup na tržištu, pa je stoga njegovo sakupljanje, iako veoma sporo, dodatni izvor zarade.

"Praktično smo sa tim pčelinjim otvorom zaokružili pčelarsku proizvodnju, što se tiče proizvoda od pčela. Poslednjih 15 godina pored meda radimo prikupljanje polenovog praha i mleča. Pčelarstvo je definisana kao visokorizična i niskoprofitna grana poljoprivrede. Tako da morate da zaokružite proces da biste poslovali pozitivno", kaže na početku razgovora ovaj pčelar.

Pčelinji otrov još uvek nije zakonski regulisan kod nas

Prema njegovim rečima, pčelinji otrov još uvek nije zakonski regulisan kod nas. Međutim, važi pravilo da ono što nije propisima zabranjeno - dozvoljeno je. Što se tiče plasmana, ipak postoje neki zakonski okviri u kojima se proizvođači moraju kretati.

"Država sada, koliko smo upoznati sa tim, radi na donošenju propisa koji će i zakonski to sve regulisati, tako da to jeste jedna prilika za dodatnu zaradu. Individualno ne možete da ga izvezete, morali biste to preko neke farmaceutske kuće. Nama i nije namera još uvek da ga izvozimo, jer on ima dobru osobinu da može godinama da se čuva na normalnoj sobnoj temperaturi pod uslovom da nije izložen sunčevoj svetlosti i ekstremnim promenama temperature. Pčelinji otrov, inače, može da izdrži veliki temperaturni opseg, a da izgubi svoja svojstva", objašnjava Miloš.

Dodaje da ove godine nisu još počeli sa sakupljanjem,  jer im je trenutni prioritet sakupljanje meda i matičnog mleča. Kada završe tu proizvodnju, krenuće u prikupljanje otrova, u drugoj polovina jula.

Prosečna cena 50.000 do 60.000 dolara za kilogram

Na svetskom tržištu, cena pčelinjeg otrova kreće se od 20.000 do 100.000 dolara za jedan killogram. Prosečna cena je 50.000 do 60.000 dolara za kilogram i zavisi od kvaliteta otrova. Na cenu utiče količina melitina u otrovu.

"Kada učešće melatina padne ispod 50 procenata, pčelinji otvor je praktično neupotrebljiv. A prosečna vrednost učešća melitina je od 54 do 58 procenata", kaže Miloš i dodaje da je jedan njegov kolega iz Svrljiga radio analizu svog otrova i da je kod njega nađeno 65 odsto melatinina, što govori da se na našim prostorima može sakupiti otrov vrhunskog kvaliteta.

"Kada se izadje na tržište, može da se traži veća cena. To sve zavisi od potražnje.  Što se tiče količine otrova, prošle godine smo od 15 pčelinjih zajednica uspeli  da sakupimo jedan gram otrova. U principu, u toku godine ne možete da dobijete veliku količinu. Jedino ako imate 500 do 600 košnica vi možete da računate na veću količinu i to da ga sakupljate od polovine aprila do sredine avgusta", ističe Miloš.

Staklene ploče sa žicama na slabu struju

Tretman traje sat vremena.  Otrov se prikuplja pomoću uređaja napravljenog od staklenih ploča. koje se stavljaju na ulaz u košnice. Te ploče se sastoje od stakla veličine 20 cm puta 30 cm, iznad kojih se nalaze žice kroz koje se pušta slaba struja, određene frekvencije. Ona iritira pčele i one praktično bockaju žicu i štrcaju otrov na tu staklenu ploču. Otrov se brzo kristališe. Kada pčele štrcnu otrov, on je u tečnom stanju, ali se brzo kristališe i struže se sa tih ploča. Jedna pčela tokom celog svog života stvori 0,03 mg otrova, a prilikom sakupljanja ona ispusti jednu trećinu od ukupnog otrova, dakle 0,01 mg.

Aparat kojim prikuplja pčelinji otrov košta od 250 do više od 300 evra. Kada su ga kupovali pretprošle godine, bio je oko 350 evra. Kaže da danas ima dosta proizvođača tih ploča. Oni su ga kupili u Smederevskoj Palanci, a čuo je da u Kruševcu ima dobrih proizvođača. Aparati se mogu uvesti i iz Kine. Nisu ikakva novina, to je samo kopija onog što rade pčelari u svetu.

"Skupljanje pčelinjeg otrova je svakako indivudalna odluka. Zašto ne iskoristiti nešto što priroda pruža, a pčele nemaju nikakvu štetu od toga. Kada prikupljate otrov, recimo od 5.000 pčela starosti od 18 do 21 dana, svakog četvrtog dana vi imate smenu generacija, tako da njima ne šteti, a u principu je jako korisna supstanca", smatra Bogdanović.

Lekovita svojstva pčelinjeg otrova

Miloš kaže da su u svetu poznata lekovita svojstva ove supstance. Najstarije lečenja koja su rađena su reumatske prirode. Posle toga su rađena istraživanja i otkriveno je da ima pozitivne efekte na preko 26 autoimunih oboljenja. U Americi se baš sada obavljaju istraživanja melitina iz otrova, dokazano je da ubija virus HIV-a, a da ne oštećuje okolna tkiva. Otrov se koristi i u kozmetici, razne kreme se prave protiv bora, za učvršćivanje kože lica.

Doza ili prava mera

Neko od čitalaca će postaviti logično pitanje kako to da je pčelinji otrov ponekad smrtonosan, a ovde pričamo o njegovim korisnim svojstvima. Miloš kaže da je u pitanju samo doza, isto kao i kod drugih lekova. Svaki lek je opasan po čoveka, ali je doza zapravo prava mera. Pčelinji otrov je samo novina kod nas, inače u svetu se on već dugo koristi. U Rusiji postoje klinike koje rade samo lečenje pčelinjim otrovom i to rade više od 50 godina.

Prosečna godinan za pčelare kada je reč o bagremovom medu

U svom posedu Miloš ima ukupno 130 registrovane pčelinje zajednice i upravo je vratio svoje pčele sa paše, iz okoline Aleksinca i Vlasotinca. Kaže da je ova godina bila na nivou proseka, što se tiče bagremovog meda. Pokrio je troškove i biće nešto viška.  Miloš pčelari desetoramnom Fararovom košnicom. 

Bogdanović je dobro informisan pčelar. Kaže da izvor njegove edukacije o pčelarstvu nije internet, jer je on dosta nepouzdan. "Čitamo pčelarsku literaturu, stranu i domaću. Članovi smo Pčelarske organizacije Srbije. Svakog meseca izađe časopis u kome pišu afirmisani stručnjaci ili se prenose neki tekstovi iz strane literature ili piše o tome kako da se iz tih izvora informišemo", kaže on.

Za zaštitu primenjuje mravlju kiselinu, dok zimi koristi oksalnu kiselinu. Obično je primenjuje tokom kasne jeseni, početkom zime, kada u košnici nema više legla. 

Pčelarstvo ima perspektivu

Pčelarstvo u Srbiji po njemu ima perspektivu i mogućnost da dobije mesto u društvu koje mu pripada: "Poslednjih godina su i povećane subvencije sa 500 na 720 dinara po košnici. Država poslednjih godina prepoznaje pčelarstvo kao značajnu granu za celu poljoprivredu. Vi, naime, nemate prirodnih oprašivača u prirodi, tako da  oprašivanje pčelama kod nekih voćnih kultura povećava prinose i do 80 procenata. I ne samo to, nego poboljšava i kvalitet ploda. Bitno je i da drugi poljoprivredni proizvođači shvate značaj pčela i da kod primene hemijskih sredstava i kod zaštite bilja vode računa da ne dođe do trovanja pčela. Tada nisu na gubitku samo pčelari, nego i oni sami,  jer ne dobijaju kvalitetno oprašivanje".