• Apitoksin
  • 07.12.2015. 09:00

Pčelinjim otrovom do zdravlja i dodatnih prihoda

Pčelinji otrov je dokazano uspešan u lečenju velikog broja tegoba. Kao takav, veoma je skup, te pčelaru može obezbediti dodatan izvor prihoda.

Foto: depositphotos.com
  • 11.075
  • 1.374
  • 0

Pčelinji otrov (apitoksin) proizvode dve žlezde koje su povezane sa žaokom pčela radilica. Proizvodnja otrova se dešava u prve dve nedelje života odrasle jedinke i ostaje uskladišten u vrećici do kraja života ili do situacije kada je pčela primorana da brani koloniju. Matica, s druge strane, najviše otrova proizvodi pri izleganju, najverovatnije zato što se sprema za borbe sa ostalim maticama. Osnovna namena otrova je da štiti koloniju i maticu. Proizvedeni otrov se ne menja, odnosno nepromenljivog je hemijskog sastava dok je uskladišten u vrećici.

Najjači biološki otrov

Apitoksin
Izgled neprečišćenog apitoksina

Pčelinji otrov spada u najjače biološke otrove. To je providna tečnost karakterističnog mirisa, gorkog ukusa, i kisele reakcije. Suvi otrov poprima belu, bledo žutu do žutu boju, a komercijalni preparati su braonkasti, zbog oksidacije nekih proteina iz otrova. Pčelinji otrov sadrži veliki broj isparljivih jedinjenja koji se lako gube u toku sakupljanja. Najmanje 18 farmakološki aktivnih jedinjena je pronađeno u pčelinjem otrovu, uključujući i različite enzime, peptide i amine.

Kada pčela ubode, ne ubrizgava svu količinu otrova koja se nalazi u vrećici (0,15 do 0,30 mg). Samo kada ubode životinje sa debelom kožom, u koži ostaje žaoka sa celim sistemom, uključujući i vrećicu sa otrovom, mišiće i nerve. Ovi nervi i mišići utiču na to da se otrov i dalje ubrizgava, sve dok se vrećica u potpunosti ne isprazni. Zbog toga je veoma bitno što pre izvaditi žaoku iz ubodenog mesta. Na osnovu istraživanja, prosečna količina otrova koja je smrtonosna za odraslog čoveka je 2,8 mg po kg telesne mase. Pretpostavlja se da je 600 uboda pčela dovoljno da se usmrti odrasla osoba, ali je ovo veoma relativan podatak i treba ga prihvatiti uz veliku opreznost, budući da mnogo faktora učestvuje. Međutim, najviše ljudskih smrti izazvanih pčelinjim otrovom je posledica jednog ili malog broja uboda, koji izazivaju alergijske reakcije, zastoj srca ili gušenje usled oticanja grla i usta.

Apitoksin u borbi protiv bolesti

Sakupljač apitoksina
Jedan od modela sakupljača apitoksina

Iako je jedan od najjačih bioloških otrova, kada se koristi u malim dozama, pčelinji otrov je veoma koristan u borbi protiv velikog broja bolesti. Ova terapeutska vrednost apitoksina je bila poznata u starim civilizacijama. Pčelinji otrov je dugo koriščen u tradicionalnoj medicini za lečenje različitih vrsta reumatizma. Danas se pčelinji otrov sve više koristi u humanoj i veterinarskoj medicini, naročito u zemljama dalekog istoka poput Kine i Japana. Tokom zadnjih sedam decenija, u celom svetu je objavljeno preko 1.700 naučnih publikacija koje su ispitivale sadržaj pčelinjeg otrova, kao i različite efekte na životinje i ljude. U tim radovima je dokazano da postoje brojni pozitivni efekti prilikom korišćenja apitoksina.

Spisak korisnih efekata za ljude, kao i za životinje je veoma dugačak. Apitoksin je prirodni katalizator, odnosno utiče na brzinu hemijskih procesa, čime se jača prirodna otpornost i energija organizma, te mu se mogu pripisati i svojstva izuzetnog imunostimulansa. Apitoksin smanjuje uticaje stresa na organizam, poboljšava kvalitet sna, te utiče i na rad nervnog sistema. Takođe, dokazano je da je apitoksin veoma efikasan analgetik, odnosno da pomaže u smanjenju bolova. Pčelinji otrov stimuliše i endokrini sistem (lučenje hormona), snižava krvni pritisak, smanjuje nivo holesterola u krvi, poboljšava cirkulaciju, podstiče regeneraciju tkiva, smanjuje sklerozu krvnih sudova, i veoma je efikasan protiv upala.

Primećeno je da postoje i određena poboljšanja stanja kod pacijenata koji boluju od epilepsije, hroničnih bolova, spondiloze, reumatizma, artritisa, multiple skleroze, burzitisa, migrena, rinosinusitisa, upale nerava, malarije, astme, pa čak i nekih tipova kancera. Neurotoksična jedinjenja iz otrova su pokazala potencijalne benefite za pacijente koji pate od epilepsije.

Načini primene apitoksina

Metode aplikacije pčelinjeg otrova uključuju prirodne ubode, potkožne injekcije, elektroforezu, upotrebu masti i krema na bazi apitoksina, inhalaciju i tablete. Budući da pčelinji otrov ima i lokalni i sistemski efekat, pravilna upotreba injekcija ili uboda, kao i određenje optimalne doze su veoma važni. Nikako se ne smeju koristiti i dozirati lekovi po sopstvenom nahođenju, već se moraju konsultovati stručnjaci, kako bismo bili sigurni da iz najbolje namere nećemo načiniti štetu sebi i drugima.

Sakupljanje apitoksina

sakupljač apitoksina
Sakupljač apitoksina na terenu

Sakupljanje pčelinjeg otrova se vrši pomoću posebne aparature. Iako postoje brojni dizajni i idejna rešenja ovih aparatura, svima su osnovni delovi i princip rada jednaki. Poenta je da se strujom slabe jačine pčele isprovociraju na ubadanje, nakon čega ispuštaju otrov.

U zavisnosti od proizvođača i kompleksnosti aparature, i cena ovih aparata varira, i kreće se od 200 pa do 500 i više evra. Tako, na primer, aparatura jednog proizvođača iz Bugarske košta oko 290 evra.

Sakupljač apitoksina
Sakupljač apitoksina nakon 5 minuta rada

Opšti model aparature se sastoji od staklene ploče kroz koju prolaze žice, transformatora i izvora struje (jake baterije, akumulator i slično). Ova aparatura se postavlja na leto košnice, ispred košnice, na krov košnice, ili se stacionira na određeno mesto na pčelinjaku. Transformator se uključi u izvor struje i on preko žica šalje struju određene frekvencije, jačine i napona, stvarajući impulse. To provocira pčele koje ubadaju ploču. Prilikom uboda u staklenu ploču, pčela ne gubi žaoku, već se samo iscedi otrov, te pčele ostaju žive. Smatra se da su kvalitetni aparati oni koji nakon rada prosečno ne povrede više od 10 pčela po košnici.

Staklena ploča
Staklena ploča nakon sakupljanja apitoksina

Nakon određenog vremena (30-40 minuta) aparatura se gasi, sklanja se sa leta košnice, skida staklena ploča sa apitoksinom, koji se nakon sušenja struže skalpelom i pakuje u tamne staklene teglice. Prilikom struganja sa stakla, preporučuje se korišćenje zaštitnih rukavica i maski za lice, budući da je apitoksin koncentrovan, i kao takav može biti veoma iritantan za kožu i sluzokožu. Ukoliko se propisno skladišti, apitoksin ne menja svojstva 5 i više godina (po nekim izvorima i preko 20 godina).

U praksi se koriste sušeni, čist sušeni i liofilizovani apitoksin. Sušeni može sadržati primese polena, fecesa, prašine, nektara i meda, boja mu varira od žute do braonkasto žute i on postiže najmanju cenu na tržištu. Čist sušeni apitoksin je bele boje, veoma čist, ne sadrži nikakve primese. Liofilizovani apitoksin se dobija preradom prethodno prečišćenog otrova kada mu se na niskoj temperaturi oduzima vlaga pri čemu se konzerviše. Najčešće se koristi u farmaceutskoj industriji i postiže najvišu cenu.

Za dobijanje jednog grama apitoksina, potrebno je između 70 i 90 hiljada uboda. Otrov se uzima samo od veoma jakih društava. Smatra se da u periodu od aprila do avgusta, od 100 košnica sa veoma jakim društvima se može dobiti približno 1 kg apitoksina. Cena za 1kg apitoksina varira, ali se u proseku kreće od 20.000 do 25.000 evra.

Sve ovo ukazuje da apitoksin može biti veoma dobar dodatni prihod na pčelinjaku, treba podsticati njegovu proizvodnju, ali nikako ne treba osnivati pčelinjake samo zbog dobijanja ovog neverovatnog leka.

Foto: depositphotos.com;ikonoklast


Tagovi

Pčela Pčelinji otrov Apitoksin Sakupljanje apitoksina Košnice Pčelinja društva Ubod pčele Primena apitoksina Liofilizovani apitoksin Matica


Autor

Bogdan Cekić

Master inženjer poljoprivrede, zaljubljenik u prirodu i aktivan borac za zaštitu životne sredine.