Bez oprašivača nema života i to svako od nas treba da ima na umu. Kako privući i zaštititi pčele?
Bez oprašivača nema života i to svako od nas treba da ima na umu. Od oprašivača zavisi uzgoj različitih biljnih vrsta, od borovnica i bundeva do krastavaca i jagoda. Zaštita tih važnih insekata nikada nije bilo ovako važna.
Mnoge, od 4.000 vrsta pčela u Severnoj Americi izumiru najčešće zbog gubitka staništa i izloženosti pesticidima. Stoga pčele i te kako treba čuvati. Da bi u tome uspeli, pročitajte pet načina kako pomoći oprašivačima, piše hobbyfarms.
Umesto sađenja jedne iste biljne vrste u redove, bilo tikvica ili paradajza, među povrće zasadite cveće. Što više cveća - više će oprašivača dolaziti na zasad. Redovi cveća i ukrasnog bilja treba da se smenjuju s redovima povrća, a višegodišnje cveće treba zasaditi oko rubova, u jarcima i uz ogradu.
Čak 70 odsto domaćih pčela roji se u malim rupama na zemljištu, a za razliku od medonosnih pčela i osa žive same, uprkos tome što su neke društvene i formiraju male kolonije. Te domaće pčele neće ulaziti u malčirane površine, njima trebaju neplodna zemljišta posebno u sunčanim područjima i južnim padinama. Premda je tačan tip zemljišta i sunčeve svetlosti specifičan za svaku vrstu pčele, gola izložena zemljišta na pojedinim mestima povećaće šanse za uspešan uzgoj.
Vrste pčela koje žive u zemljištu, gnezde se u tunelima. Ženke grade komore unutar šuplje stabljike, šupljina u drvetu, starim jazbinama glodara kao i u malim tunelima. Da bi ih ohrabrili da stvore legla, posadite biljke sa šupljim stabljikama i grmove, kao što su kupine, zova, matičnjak i druge i obezbedite da biljke imaju lisnu masu tokom cele godine.
Mnoge pčele traže mesto za leglo u kamenju ili hrpama drva. Uzgajivači borovnica, paradajza i brusnica žele da privuku bumbare kao primarne oprašivače. Bumbari su društveni i žive u malim kolonijama ispod zemlje ili u šupljinama, a hrpe četinara i kamenja omogućavaju im stvaranje kolonije.
Pesticidi su velika pretnja za oprašivače. I konvencionalne i organske pesticide treba držati što dalje od oprašivača i njihovih staništa. Izbegavati treba i herbicide. Pesticidi takođe ugrožavaju i druge korisne insekte koji prirodnim putem mogu smanjiti broj štetočina.
Ako morate da korsistite pesticide, koristite ih samo kada oprašivači nisu aktivni i pridržavajte se uputstva za korišćenje. Pesticide ne koristite u vreme cvetanja biljaka. Alternativa za njihovo korišćenje je primena tokom noći kada pčele nisu aktivne, ali na umu treba imati da mnogi pesticidi čak i oni organski, ostaju toksični duže vremena pa oprašivači mogu biti ugroženi satima pa čak i danima nakon prskanja.
Foto: Bigstockphoto/Trevor Mayes
Tagovi
Autorka
Makedonski pčelar Blagojče Najdovski: "Bez pčela nema ni hrane, a one gladuju"
Falsifikovanje meda moglo bi da postane krivično delo?
Pčelinji vosak: Koliko meda treba za njegovu proizvodnju?
Tajna privlačnosti napuštenog saća - zašto pčele vole stare prazne košnice?
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 1 nedelju
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
