Potencijal pčelinje paše i prvi prolećni radovi u pčelinjaku

Prema poslednjim statističkim podacima Srbija je zemlja sa najviše košnica po glavi stanovnika na planeti, dok prosečna proizvodnja meda iznosi više od 7.000 tona na godišnjem nivou. Naša zemlja je izuzetno pogodna za razvoj pčelarstva, a glavna dobit se ne ogleda samo u proizvodnji meda, već je važno i oprašivanje biljaka što utiče na povećanje prinosa od 60 do 100 procenata.

Pčelar iz sela Donja Stražava nadomak Prokuplja Petar Peković ima 350 košnica postavljenih na više lokacija: Miljkovica, Gubetin, Jugbogdanovac, Mikulovac, Rastovnica, Novo Selo, Podina, Prolom banja i Barbatovac.

Uništiće se manji pčelari, a subvencije dobijati samo oni veći?

"Košnice se nalaze na desetak lokacija u okolini Prokuplja, a u zavisnosti od perioda cvetanja određene biljne vrste vrši se njihova seoba. Pomoću SMS pčelarske vage imam uvid kolika je temperatura, vlažnost vazduha kao i težina košnice", ističe Peković i dodaje da prvi radovi u pčelinjaku počinju u zavisnosti od vremenskih prilika, pojave kasnih mrazeva, ponekad i snežnih padavina kao što je to bio slučaj ove godine.

Pri temperaturi od 12 stepeni, kako Peković kaže, pčele počinju da lete izvan košnice, a s obzirom da je Toplički okrug izuzetno bogat lešnikom i drenom, krajem februara su rado posećivale pomenute biljne vrste sakupljavši tako polen. Biljke koje su bogate nektarom su glog, džanarika, maslačak, višnja, trešnja, jabuka i druge. 

Ove godine pčela je najmanje iskoristila nektar iz maslačka s obzirom da su u vreme intenzivnog cvetanja pčele usled niskih dnevnih i noćnih temperatura ostale u košnici", kaže naš sagovornik.

Prvi prolećni pregled

Prema rečima našeg sagovornika, kada pčele počinju da opšte sa prirodom, a temperatura prelazi 12 stepeni, vreme je za prvi prolećni pregled pčelinjeg društva, tačnije košnica.

"Prilikom prvog prolećnog pregleda košnica može se ustanoviti da li u pčelinjem društvu ima matice i novog legla, zatim sa koliko hrane raspolažu pčele i na kraju se vrši procena stanja satnih osnova i njihova zamena. S obzirom da vremenske prilike nisu dozvolile pčelama da napuste košnicu u vreme intezivnog cvetanja pojedinih biljaka koje su bogate nektarom, potrošnja hrane u košnici je znatno porasla pa je zadatak pčelara bio da obezbede pčelama hranu i tako daju podsticaj matici da izlegne više jaja", napominje ovaj pčelar i dodaje da se u ovom periodu daje pogača koja se pravi od šećera i meda ili sirup koji se pravi od šećera i vode u odnosu jedan prema jedan.

Ukoliko su košnice udaljene, kako bi se smanjili troškovi transporta pčelama se tada daje sirup.

Dolazi bagremova paša

Kako napominje naš sagovornik, vrlo brzo nas očekuje bagremova paša, negde u prvoj dekadi maja meseca i treba pripremiti pčelinje društvo kako bi se održala pčelinja zajednica koja treba da ima od 40 do 50 hiljada pčela.

"Pošto su pčele snabdevene potrebnom količinom hrane, onda je i matica podstaknuta da izlegne više jaja, što na dnevnom nivou može biti oko 2.000. Ukoliko je paša obilna, pčela živi oko 20-ak dana i izumire, a ako je paša slabija, ona će živeti oko 50 dana", kaže Peković i dodaje da je zbog toga bitno da matica izleže što više jaja kako bi se napravio balans u pčelinjem društvu.

Proleće nije dobro počelo ni za pčelare, a ni za voćare

"Važno je reći da je naša zemlja izuzetno bogata raznovrsnom pašom i da nije bilo kasnog mraza, pčelari bi već vrcali med pre bagremove paše. Ostaje da vidimo kakve nas temperature očekuju početkom maja i kolika će biti uspešnost naredne pčelinje paše", kaže on.