• Oprašivači
  • 02.08.2021. 12:00

Povećanje broja medonosnih pčela u urbanim sredinama ugrožava druge oprašivače

Urbana područja dosta su važna za podržavanje opstanka oprašivača, ali bukvalno svih. Nije dovoljno samo da se drže medonosne pčele koje su zbog brojnosti počele da ugrožavaju druge poput solitarnih ili bumbara.

Foto: Depositphotos/Cezar_KSV
  • 157
  • 581
  • 0

Sve više raste zabrinutost naučnika i nekih pčelara da bi ogroman broj medonosnih pčela, posebno u gradovima, mogao da ugrozi druge važne oprašivače. 

"Kampanje koje podstiču ljude da ih drže u gradovima rezultirale su neodrživim širenjem urbanog pčelarstva. Ovakav pristup spašava samo jednu vrstu, medonosnu pčelu, bez obzira na to kako one komuniciraju sa drugim domaćim vrstama", objavio je Royal Botanic Kew Gardens pre godinu dana.

Dakle, poenta je u raznovrsnosti. Svi već znaju za medonosnu pčelu i njenu važnu ulogu u očuvanju naše životne sredine. A da li znamo da postoji i ogroman broj oprašivačke biološke raznovrsnosti: oko 270 vrsta solitarnih pčela i oko tridesetak vrsta bumbara, kojima takođe treba naša pomoć?

Upitan opstanak drugih oprašivača 

Pad broja medonosnih pčela je zaustavljen, gledajući u proseku, naravno. Tako i FAO, UN-ova organizacija za hranu i poljoprivredu izveštava da na svetu postoji veliki broj košnica sa njima, a mnogo ređe mogu da se primete ostali korisni insekti koji se nalaze u nezavidnom položaju suočavajući se sa sve većim manjkom hrane. Upozorava se da su pojedine vrste nekad sveprisutnih poznatih oprašivača zaista na ivici izumiranja.

Globalni faktori doprinose stresovima sa kojima se suočavaju oprašivači, grupa koja uključuje ne samo medonosne pčele već i slepe miševe, muve, moljce, ose, ptice, leptire.

"Šuma je prirodni dom mnogim životinjama i sve češće 'grmljavinske' trke po puteljcima motorima za motokros kao i pojava sve unosnijeg Quad turizma postaje previše stresna za oprašivače, što takođe uzrokuje izumiranje", upozorio je i dr.sc. Danilo Bevk naučni saradnik na Departmanu za istraživanje ekosistema na Nacionalnom institutu za biologiju u Sloveniji.

Sve je veći nedostatak i cvetnih resursa u gradu i na selu. Izgubili smo prema procenama trećinu nekad dostupnog nektara od 1950-ih. Stvori li se dodatno neravnoteža, problem bi mogao da bude i veći.

Potrebna redovna kontrola broja pčela 

Kao rezultat neravnoteže u tradicionalnim staništima prilagođenim insektima, urbani prostori postaju sve veći spas za nevolje koje su ih pogodile.

Mišljenja o urbanom, kao i u svemu kad je pčelarstvo u pitanju, su podeljena. Krajem 2019. godine u Zagrebu (susedna Hrvatska, op. ur.) jedna od tačaka Sednice gradske skupštine bila je i Urbano pčelarstvo. Udruženje HUP Pčelinjak pokrenulo je niz anketa u kojima su se stanovnici izjašnjavali po pitanju njihovog držanja u gradu. Naime, u udruženju smatraju kako je držanje pčela u urbanim sredinama moguće ukoliko se uz pridržavanje svih mera njihov broj redovno evidentira prati i kontroliše.

Nekontrolisano širenje bilo koje vrste nije dobro za drugu 

Kolika je važnost ovih malih insekata najbolje znaju oni koji su s njima svaki dan - pčelari.

Zajednički život s ostalim oprašivačima je moguć, ali samo konstantna edukacija pčelara i praćenje svih novih svetskih trendova - smatraju u udruženju "Pčelarstvo online", omogućiće pravilnu raspodelu prirodnih resursa. Kao drugo bitno po pitanju opstanka oprašivača smatraju povećanje broja cvetnica pa su pokrenuli trend u svetu - "bombardovanje" bombicama zemlje u kojima se nalaze različite semenke.

U prirodi, smatraju, potrebne su i ose i stršljeni, ali nekontrolisano širenje bilo koje vrste nije dobro za druge baš kao ni sve veće asfaltiranje naših zelenih površina. To je kobno za sve oprašivače, kako pčele, tako i ose, bumbare, solitarne pčele, leptire i ostale.


Tagovi

Dr. Danilo Bevk Oprašivači Urbano pčelarstvo Bumbari Solitarne pčele


Autor

Antun Karlović

Više [+]

Pčelar praktičar, koji svakodnevno svojim poznanicima uporno dosađuje neprestano pričajući o pčelama i njihovoj korisnosti za životnu sredinu.