• Uzimljavanje pčela
  • 22.08.2021. 12:00
  • Južnobački okrug, Vojvodina, Novi Sad

Pripreme za uzimljavanje pčela početi na vreme

Najpre treba pregledati košnice i proveriti koliko je meda u njima. Preporuka je ostaviti za zimu između 18 i 20 kg. Zatim istretirati protiv varoe, dimiti ili staviti listiće, kako ne bi bilo pomora.

Foto: Anita Čolak
  • 635
  • 321
  • 0

Iako se čini da je još uvek rano, zapravo je pravo vreme za pripremu pčela za zimu. Da bi bile jake na proleće i spremne ušle u prvu pašu, treba ih uzimiti tako da imaju dovoljno hrane i budu zaštićene, a već početkom avgusta se počinje sa pripremama, bar u Vojvodini, gde su sve paše završene.

Najpre treba pregledati košnice i proveriti koliko je meda u njima. Preporuka je ostaviti za zimu između 18 i 20 kg. Zatim istretirati protiv varoe, dimiti ili staviti listiće, kako ne bi bilo pomora.

"Dodajemo lekove, vitamine protiv bolesti. I onda počinjemo sirupati da matica što više zanese zimsku pčelu koja, inače, živi samo šest meseci. Obavezno proverimo da ne ode levo ili desno, ponekad pobegne, ne bude u sredini i kube ne može lepo da se formira, ako ode na stranu, pojede sav med tamo, a kako ne prelazi preko praznog rama, ugine od gladi kada sve pojede, a hrana zapravo postoji", ukazuje pčelar Atila Čolak iz Novog Sada.

Nijedan ram ne treba da ostane prazan

Potrebno je da imaju dovoljno hrane kako bi ojačale za proleće. Najviše meda pojedu u februaru, odnosno kada otopli, temperature postanu više i počnu da izlaze.

"Ako je zima sa višim temperaturama, onda napuštaju košnice i ranije, ako je hladna ne kreću se, manje jedu i troše manje hrane. Najbolje je kada je zima jaka i hladna da ne bi potrošile sve zalihe. Svakako im se u februaru daje jedna pogača od šećera u prahu, meda i vitamina. Ako pojedu, doda se još jedna", navodi Čolak ističući da matica već u tom mesecu dobije nagon da leže i što pre počne, u kasnijim mesecima će društvo biti jače i bolje.

Najpre treba pregledati košnice i proveriti koliko je meda u njima, kaže Čolak

Trebalo bi i dobro rasporediti med i ramove tako da nijedan ne ostane prazan, jer čim potroše svu količinu odjednom, ne prelaze na drugi, a tako mogu da uginu. Naš sagovornik ukazuje i da maticu treba menjati svake godine.

"Kod nas je ove sezone bila bela, prošle plava, pretprošle zelena i pre toga žuta. Svake godine beležimo da bismo lakše mogli da je uočimo u košnici i uvidimo koliko je stara. Kada je žuta, to znači da je već stara i ne može da nosi toliko kao mlada koja je tek sparena i puna", objašnjava sagovornik Agrokluba.

Izgubio 80 odsto pčela usled pojave varoe

U oktobru bi trebalo obaviti poslednji pregled, sortirati ramove, zatvoriti i ne dirati. Košnicu ne treba prekrivati posebnom zaštitom, jer u tom slučaju pčele pomisle da je napolju toplo i počnu da napuštaju svoj dom, a ako se ispostavi da je i dalje hladno, mogu da se smrznu i ostanu van košnice.

"Samo zatvoriti leto, na donjem nastavku, da nema promaje. Ispred samih košnica neki pčelari stavljaju mrežu ili palete da bi ih zaštitili od jakog vetra. Može se iznad njih staviti i neka nadstrešnica."

U oktobru bi trebalo obaviti poslednji pregled, sortirati ramove, zatvoriti i ne dirati

Nada se da će naredna sezona biti bolja od ove, jer je sada izgubio 80 odsto pčela usled pojave varoe. Najbolje je prošla suncokretova paša od koje je dobio 70 kg meda, a lipa i bagrem nisu dali prinose, posebno bagrem koji je izmrzao.

"Sećam se da su najbolje godine bile u početku. Ova je izuzetno loša. Uvek suncokret prođe odlično, sada nas je izvukao. Tu ima najviše meda i spasi godinu kada bagrem izmrzne. Lipa je najslabija, a kako se sve promenilo, često se poklopi sa suncokretom, tako da se pre odlučimo za njega", navodi Čolak.

Inače, u svet pčela ušao je sasvim slučajno i neplanirano. Najpre je njegov sin počeo, na njegov nagovor, da se bavi pčelarstvom, jer nije bio zaposlen, da bi nakon tri meseca dobio poslovnu priliku koju nije mogao da odbije, a njemu su ostale pčele. Počeo je sa tri košnice, došao do 50, a danas ih ima oko 20 zbog ovogodišnjeg pomora. Zimu će, tradicionalno, provesti u Petrovaradinu, a na proleće idu na bagrem kod Loznice, lipu na Fruškoj gori i suncokret u Kikindi.


Tagovi

Pčele Uzmiljavanje pčela Atila Čolak


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Strast prema saznavanju odvela ju je u novinarstvo, ljubav prema novim tehnologijama u digitalne medije, a u agrarne nauke ušla je sasvim spontano. Smatra da je poljoprivreda u korenima svakog čoveka na planeti.