Uz otkriće načina na koji pčele prirodno vakcinišu svoje mlade, istraživači sada mogu da proizvedu prvu vakcinu za insekte. Ta vakcina bi mogla biti iskorišćena za borbu protiv ozbiljnih bolesti koje desetkuju košnice.
Istraživači su napokon otkrili način na koji pčele štite svoje mlade. Kad je reč o vakcinisanju mladih, pčele nemaju izbora. One za svoje mladunce koriste prirodnu vakcinu protiv određenih bolesti na koje nailaze u svojoj okolini. A sada su naučnici, po prvi put, otkrili kako one to rade.
Istraživači iz Javnog univerziteta Arizona, Univerziteta Helsinki, Univerziteta Jiveskile i Norveškog univerziteta nauka o životu otkrili su to nakon proučavanja pčelinjeg krvnog proteina nazvanog vitelogenin. Naučnici su ustanovili da taj protein igra presudnu, ali prethodno nepoznatu, ulogu u snabdevanju pčelinjih mladih zaštitom protiv bolesti. Otkrića mogu da se pogledaju u dnevniku PLOS Pathogens.
Istraživači su otkrili proces koji pčele koriste da bi zaštitile svoje potomke!
"Proces kojim pčele prenose imunitet svojim mladima je do sada bio velika zagonetka. Ono što smo mi otkrili je da je to zapravo jednostavno kao piti vodu ", rekao je Gro Amdam, profesor iz ASU's Škole nauke o životu i koautor rada. "Naše izvanredno otkriće je moguće zbog 15 godina osnovnog istraživanja o vitelogeninu. Upravo ovo služi za primer kako se dugoročna ulaganja u osnovna istraživanja isplate."
Koautor Dalial Frajtak, postdiplomski istraživač na Univerzitetu Helsinki, dodaje, "Radio sam na imunitetu pčela od početka svojih doktorskih studija, a sada, skoro 10 godina posle, rešio sam vrlo važan problem. To je dragocen osećaj!"
U koloniji medonosnih pčela, matica retko napušta košnicu, tako da pčele radilice moraju da joj donose hranu. Pčele tragačice mogu da pokupe patogene bakterije dok skupljaju polen i nektar. Dakako, u košnici, pčele radilice koriste isti taj polen da naprave nešto što se zove kraljevski žele - hrana koja je prozvedena samo za maticu, te koja slučajno sadrži bakterije iz okoline.
Kako pčele u prirodi vakcinišu svoje potomstvo!
Nakon što pojede te bakterije, one su svarene u crevu i prenesene u telesnu šupljinu. Tamo su one skladištene u matičinom debelom telu - organu sličnom jetri. Delovi bakterije se tada vežu za vitelogenin - protein i preko krvi su preneseni do jajašaca koja su još u razvoju. Zbog toga su male pčele vakcinisane a njihov imunitet je bolje pripremljen da se bori sa bolestima na koje će naići u okolini u kojoj će biti rođene. Ono što istraživači do sada nisu znali je da je upravo vitelogenin nosilac tih signala za imunitet.
Iako pčele vakcinišu svoje mlade protiv nekih bolesti, mnoge patogene bakterije su smrtonosne i insekti se protiv njih ne mogu boriti. Ali sada kad Amdam i Frajtak razumeju kako pčele štite svoje mlade, postoji mogućnost za prve jestive i prirodne vakcine za insekte.
"Radimo na patentiranju načina da se proizvede bezazlena vakcina, ali i načinu da se te vakcine kultivišu i da se ubacuju u košnice preko koktela koji bi pčele jele. Onda bi one bile u mogućnosti da odbiju bolesti", rekao je Frajtak. Jedna razaralačka bolest koja utiče na pčele je American foulbrood, američka trulež, koja se brzo širi i uništava košnice. Bakterijom su inficirane pčelinje larve zato što one uzimaju hranu zaraženu njenim sporama. Te spore se prehranjuju hranom larvi, pa vremenom larve umiru.
Ta je bolest samo jedan primer za koji istraživači tvrde da bi vakcina bila vrlo korisna.
Opšte je poznato da se oprašivači, uključujući i pčele, suočavaju s ozbiljnim ekološkim opasnostima. U poslednjih šest decenija, broj zbrinutih kolonija pčela u SAD-u je opao sa 6 miliona (1947. godine) na samo 2,5 miliona danas. Ne samo da na pčele utiču bolesti, nego su one i desetkovane fenomenom nazvanim poremećaj kolapsa kolonija. Istraživači ne znaju čime je to tačno uzrokovano, ali se pesticidi, štetočine, patogene bakterije i problemi s ishranom smatraju faktorima koji tome doprinose.
Prema izveštaju vlade Sjedinjenih Američkih Država, iz 2014. godine, oprašivači su važni za zdravu ekonomiju i presudni su za osiguravanje dovoljnih količina hrane, obezbeđujući 35 % svetske proizvodnje hrane. U Severnoj Americi, insekti oprašuju 87 %, odnosno 115 vrsta najvažnijih useva a medonosne pčele su presudne za oprašivanje različitih vrsta voća i povrća za našu ishranu. Ljudi zavise od pčela i ostalih oprašivača. Vakcina za insekte mogla bi da odigra važnu ulogu u borbi protiv poremećaja kolapsa kolonija, a takođe i u borbi protiv mnogih bolesti.
Ovo otkriće bi moglo da ima mnoge prednosti za ostale vrste a moglo bi imati pozitivan uticaj i na proizvodnju hrane. Sve vrste koje nose jaja, uključujući ribe, živinu, gmizavce, vodozemce i insekte imaju vitelogenin u svojim telima. Industrija hrane bi mogla da omogući korišćenje prirodne vakcine koja ne samo da bi bila jeftina, nego i vrlo jednostavna za upotrebu u zemljama u razvoju.
"Zato jer je proces vakcinisanja prirodna pojava. Taj proces bio bi jeftin i na kraju krajeva jednostavan za sprovođenje. Ima potencijala i za poboljšanje i osiguravanje proizvodnje hrane za ljude", rekao je Amdam. Uz otkriće načina na koji pčele prirodno vakcinišu svoje mlade, istraživači sada mogu da proizvedu prvu vakcinu za insekte. Ta vakcina bi mogla da bude iskorišćena za borbu protiv ozbiljnih bolesti koje desetkuju košnice. Ovo je zasigurno važan napredak za proizvodnju hrane.
Foto: depositphotos.com, simplefoto
Tagovi
Autor
Uginuće milioni pčela zbog šećera prosutog iz vagona, upozoravaju pčelari
Radovi u pčelinjaku tokom aprila: Vreme kada se osiguravaju zdrave i jake zajednice
Obavezno prijavljivanje broja košnica od 1. do 30. aprila
Dani pčelara u Crnajki 31. marta
