Rojidbeni nagon i rojenje pčelinjih zajednica - znaci i suzbijanje

Rojenje je podela jedne dobro razvijene pčelinje zajednice na dve, a razlikuje se prirodno i veštačko. Kako navodi, Borislav Peno, viši stručni saradnik za stočarstvo u Ministarstvu poljoprivrede RS, do njega dolazi postepeno, u više faza. 

U proleće matica intenzivno polaže jaja, što dovodi do povećanja broja mladih pčela radilica u košnici, kojima zbog intenzivne ishrane polenom bujaju jajnici zbog čega prelaze u takozvano rojidbeno stanje, čak 40 - 60 odsto pčela, ističe ovaj stručnjak, dodajući da u rojidbeni zanos pada i značajan broj pčela sabiračica, a na kraju i sama matica.

Znaci rojenja

Prvi znak da se pčelinje društvo priprema za rojenje je formiranje trutovskog legla, a znak da su pčele u rojidbenom stanju je izgradnja matičnjaka po krajevima saća. Odnosno, u jednoj košnici njihov broj može biti od 10, 20…

"Matica ne zaleže sve matičnjake odmah, nego postepeno, u razmacima do 10-ak dana, a neposredno pred zaleganje matičnjaka intenzivnije polaže jaja u radiličko leglo, tako da pčelinja zajednica naglo ojača i može se podeliti na dva dela", pojašnjava.

Ističe i kako zbog slabije ishrane i odsustva mleča u hrani, matica polaže sve manje jaja, dok konačno sasvim ne prestane. Zbog toga, navodi dalje, ona postaje vitkija i lakša, što joj omogućava selidbeni (rojidbeni) let. Osim toga, ovaj stručnjak pojašnjava da nagli pad nosivosti matice uslovljava porast broja neuposlenih radilica zbog nedostatka mladog (otvorenog) legla za njegu. 

Kada i kako zameniti maticu u pčelinjoj zajednici?

"Neuposlenim radilicama bujaju jajnici i počinju se sakupljati u grupe koje vise na slobodnim mestima ili letu košnice, slabo se hrane i mirnije su", kaže i pojašnjava da pred rojenje radilice slabije grade saće, da bi sasvim prestale sa ovim poslom u vreme izleganja novih matica. 

Uznemirene pčele

Sedam ili osam dana pre izvođenja prve nove matice, pčele postaju uznemirene, dok radilice koje će izaći s rojem uzimaju najveći obrok u životu, koji predstavlja značajnu rezervu meda neophodnu u doba rojenja i potrage za novim stanom.

"Neposredno pred i u toku rojenja, pčele vrlo retko ubadaju, jer su site, malo trome i nisu ljute", dodaje. Tek kada je oko pola roja napustilo košnicu, izlazi i stara matica.

Napominje da roj čine matica, nekoliko stotina trutova i radilice svih uzrasta (kasta). Tek nastali - roj prvenac ne leti daleko od košnice, zakači se na prvom zgodnom mestu, obično za granu nekog drveta. Prvo sleću radilice koje se međusobno zakače nožicama i formiraju "grozd" koji traje nekoliko sati. Napominje da "u tom periodu pčelar mora ‘brzo’ da reaguje kako bi smestio roj u novu košnicu".

Nova i stara košnica

Pčele su marljive, ubrzano izgrađuju novo saće, a matica sve intenzivnije polaže jaja, dok radilice brižno odgajaju potomstvo, kaže ovaj stručnjak pojašnjavajući ponašanje pčela u novoj košnici istakavši da ipak, brojnost novog pčelinjeg društva opada, jer će se prve mlade radilice izvesti tek za 21 dan.

"Ako su ishrana i vremenski uslovi izuzetno povoljni, novoformirano društvo može doživeti takvu razvojnu ekspanziju da se iz njega odvoji roj – parojak, a i on, iako retko može dati novi roj - bela pčela", podseća. 

Za to vreme, u staroj košnici postoji stalni priliv novih pčela, jer je matica pre odlaska položila veliki broj jaja, šest do sedam dana nakon rojenja u najstarijem matičnjaku dozri nova matica koja poruši ostale matičnjake, izlazi na sparivanje, a zatim počinje polagati jaja, tako da društvo nastavlja normalno da se razvija. Međutim, kako dodaje, ukoliko su povoljni vremenski uslovi i ima dovoljno hrane tako da se ubrzano izvode mlade radilice, rojidbeni nagon ne jenjava, nego se pojačava. 

"I nakon šest do sedam dana od prvog rojenja košnicu može napustiti i drugi roj drugenac, koji nije miran kao prvi, košnicu napušta čak i po lošem vremenu, leti daleko od košnice i smešta se na visoku granu", kaže Peno.

Načini za sprečavanje rojenja pčela

Kada rojenje počne, savetuje da pčelar suzi leto kako bi pčele duže letele i brže se zamorile, i našle novo mesto blizu stare košnice. Treba pripremiti i kavez za maticu, koja se stavlja na leto u novoj košnici, a koja ne treba da ima staro saće. Slabe rojeve stavljati po dva u jednu košnicu, a onu sa prvencem smestiti na mesto stare košnice, a staru odmah do nje.

Više je faktora koji podstiču rojidbeni nagon, a ovaj stručnjak ističe sledeće: 

• Nedostatak životnog prostora - javlja se u doba umerene paše, kada se zbog intenzivnog polaganja jaja, povećava broj pčela.
• Stešnjenje legla - javlja se u toku obilne paše, kada dolazi do okruženja legla medom i polenom.
• Smanjeno lučenje voska odnosno smanjenje prostora za gradnju.
• Loša ventilacija - javlja se tokom toplih perioda, naročito u košnicama sa nastavcima.
• Direktna insolacija, ovaj problem je vezan sa prethodnim, podrazumeva povećanje unutrašnje temperature košnice zbog neposrednog izlaganja košnice suncu.
• Dugotrajne kiše sprečavaju izlazak pčela izletnica na pašu što dovodi do smanjenja prinosa nektara, polaganja jaja i razvoj legla.
• Nedovoljno prisustvo feromona matice - za normalno funkcionisanje pčelinje zajednice neophodno je prisustvo dovoljne koncentracije feromona matice koji je prisutan unutar košnice. Ovaj feromon se prenosi direktno na pčele radilice u njenom okruženju.
• Starost matice - starije matice luče manje feromona, ali legu i manje jaja čime se smanjuje količina legla u košnici. U tom slučaju pčele mogu izgraditi matičnjake tihe smene u koje matica polaže jaja.
• Nasledna osobina, i tako dalje.

Suzbijanje rojenja pčela

Za suzbijanje rojenja primenjuje se nekoliko metoda - zamena mesta pčelinjih društava, Lathamov metod sprečavanja rojenja i metod po Taranovu. Svi se, kako navodi, zasnivaju na oduzimanju dela pčela i smanjenju broja jedinki u društvu što treba da dovede do prekida rojnog stanja pčelinjeg društva.

"Metod zamene mesta društva koje je ušlo u rojevo stanje sa slabim pčelinjim društvom, radimo po danu kada su pčele aktivne. U toku dana doći će do zamene izletnica jednog i drugog društva što dovodi do smanjenja broja pčela u društvu koje ima nameru da se roji i povećanja broja pčela u slabom društvu", ističe, a ako i posle toga društvo bude u rojevom stanju postupak se može ponoviti sa drugim slabim pčelinjim društvom.

Za Lathamov metod je karakteristično istresanje pčela iz društva koje se sprema za rojenje. Na odabrano mesto, ranije se u pčelinjaku pričvrsti lisnata grana da visi okačena o tronožac napravljen od letvi i svojim krajem dodiruje zemlju. Nakon istresanja iz košnice starije pčele će se vraćati u košnicu "starak", dok će se pčele koje nisu letele uspeti na granu i formirati "grozd" pčela - roj.

"Kada količina istresenih pčela, uhvaćenih na grani, odgovara jednom roju treba ga zajedno sa granom istresti u novu pripremljenu košnicu na satne osnove. Staro društvo je oslobođeno i trebalo bi da izađe iz rojevnog stanja", pojašnjava stručnjak.

Suzbijanje rojenja po Taranovu metodu je slično Lathamovom, s razlikom što se pčele iz društva istresaju ispred košnice na koso postavljenu dasku, a koja je od košnice udaljena oko 10-20 cm. Starije pčele koje su letele odleteće u svoju košnicu, dok se mlade pčele sakupljaju ispod daske formirajući grozd. Kad količina pčela odgovara jednom roju treba ga predveče, po istom principu kao i kod Lathamovog metoda, preneti u novu košnicu i tako je smanjen broj mladih pčela.

"U savremenom pčelarstvu prirodno rojenje nije poželjno i potrebno ga je sprečiti, odnosno vršiti kontrolirano proširenja pčelinjaka i veštačko razrojavanje pčelinjih zajednica", zaključuje Peno.