Sajam pčelarstva u Somboru: Šta je ova godina donela pčelarima?

U Somboru se održao jubilarni 30. Međunarodni sajam pčelarstva, a 36 stepeni Celzijusa na glavnoj ulici ovog grada nije omelo pčelare da nam predstave svoje proizvode.

Pčelar i predsednik Društva pčelara "Dunav" iz Apatina Rade Stevanović kaže da redovno posećuje ovakve manifestacije. On ima 170 košnica, a na svom štandu je predstavio paletu svojih proizvoda, gde su mesto našli livadski med, med od uljane repice, lipe, šumski, bagremov, a tu su i mešavine za imunitet, propolis kapi i polen. Pored toga, bavi se i prodajom paketnih rojeva.

"Ove godine je bagrem podbacio zbog kišnih dana u vreme cvetanja, a on je jako osetljiv. Kada se to inače desi, u Srbiji se smatra da je propala paša, ali mi imamo sreće što smo ovde u Bačkoj, pa imamo suncokretovu koja nam u tom slučaju pomogne", rekao je Stevanović za Agroklub.

Cena meda skoro kao šećera?

Kaže da se ove godine oseti kriza kada je cena meda na veliko u pitanju, ali da je samo pčelarstvo u Srbiji na visokom nivou. 

"Ove godine će da opstanu samo oni najuporniji pčelari, koji vole pčele, a otpašće oni koji sve gledaju kroz taj dinar i kroz zaradu. Cena meda na veliko je stvarno pala, prošle godine smo suncokretov prodavali za 3,2-3,3 evra, a ove godine nam za taj suncokretov nude 1,8 evra, što je malo viša cena od kilograma šećera", dodao je naš sagovornik. 

Interesovanje za med diktira i cenu

Da je cena problem, složio se i pčelar Nikola Todosić iz Valjeva, koji se ovim poslom bavi od 80-ih godina i koji poseduje trenutno 50 pčelinjih društava. On je naveo da cenu diktira interesovanje za otkup, pa je samim tim ona dosta pala u odnosu na prethodne godine. Pčelari, kako kaže, nisu u zavidnoj situaciji.

"Godina nije bila nešto posebno rodna, pogotovo što se tiče prve paše kada je bilo jako loše vreme sa dosta kiše. Situacija se kasnije malo popravila vezanmo za suncokret i lipu, međutim malo je interesovanje za otkup. Pored meda, radim i neki deo pčelarske opreme, a u Sombor dolazim dosta godina unazad", kaže naš sagovornik i dodaje da vrlo rado posećuje ovakve manifestacije i da su kao takve, prilika za druženje sa dragim ljudima, kolegama, saradnicima.

Bagrem s borovnicom i japanska sofora

Kakav je to sajam bez lokalaca. Posetili smo i štand Tomasa Merea iz Sombora, koji se pčelarstvom bavi sedam-osam godina i koji ima 80 košnica. Kod njega smo mogli da vidimo razne proizvode, što se tiče meda, od cvetnog, uljane repice, pa do bagrema, ali i neke posebne specijalitete.

"Naš specijalitet su ove ređe sorte, japanska sofora, koju skoro niko ne može da dobije u Somboru, a tu je i bagrem s borovnicom. To je specijalna kombinacija, koja se slučajno potrefila, a imamo i nešto propolisa. Za sada nemamo širok asortiman, ali polako gradimo", kaže Mere.

Kod njega je prinos isto bio malo slabiji ove godine, zbog kišovitog maja i juna. Bagremovog ove godine nije imao, ali od uljane repice i suncokretovog je bilo solidno. Prošla godina je s te strane bila bolja, ali kako kaže, to je priroda, i kod nje čovek ne može da naruči kakvo on vreme želi.

"Situacija u pčelarstvu trenutno nije baš slavna, jer se na žalost dosta falsifikuje i uvozi med iz Kine, što stvara veliki problem domaćim pčelarima. Prvo bi trebalo da se kupuje med od naših, pa ako zafali, onda da se uvozi. Država ne štiti domaće pčelare", kaže naš sagovonik i dodaje da je cena u maloprodaji po njegovim rečima dosta realna, ali na veliko je, kako kaže, istorijski niska. 

Naveo je da voli da posećuje manje manifestacije ovakvog tipa, i da je to prilika za druženje, ali da se nešto i proda, iako on svoj med uglavnom prodaje sa kućnog praga.