Šta da radite kada se javi američka trulež

Američka kuga jedno je od najraširenijih oboljenja pčelinjeg legla. Bolest je veoma raširena u pčelarstvu i najčešće zahvata larve radilica, ali i larve trutova i matica. Odrasle pčele nisu podložne ovom oboljenju. Čim larva ugine, formiraju se nove spore. Spore su veoma otporne i na toplotu i na hemijska sredstva.  

Ne može da se leči zato što ne postoji nijedan antibiotik koji deluje na sporu, a lečenje vegetativne forme spore, podrazumeva da antibiotik mora stalno biti prisutan u košnici. Kada vegetativna forma isklija, odnosno, kada se razvije, antibiotik bi je ubio, međutim to bi za posledicu ostavilo prisustvo rezidua antibiotika u medu, a to je opet nedopustivo i zakonom zabranjeno, iz tog razloga preporuka je da se pozitivno društvo ne leči nego da se spaljuje. 

Kako prepoznati obolelo društvo?

Sve o američkoj truleži - simptomima, preporukama, preventivi i drugim korisnim informacijama, razgovarali smo sa prof. dr Nadom Plavšom, sa Poljoprivrednog Fakulteta, u Novom Sadu.

"Odrasle pčele mogu da nose spore na svom telu, ali te spore nalaze se eventualno u mednoj voljci (organ za varenje, medni mehur) i do bolesti neće doći i ako su spore tu prisutne, ali problem se javlja kod jednodnevne larve, odnosno, larve bakterije koja je stara do 53 sata", objašnjava Plavša. 

Kod drugih bolesti je drugačije, npr. varoa može da zahvati i odrasle pčele i leglo. U suštini, kod ove bolesti problem je samo na leglu, tako da je to jako važno da pčelari znaju. Kako da se bolest prepozna i da se utvrdi u što ranijoj fazi jer to je najbolji način da se spreči dalje širenje ovog oboljenja.

Izumiranje pčela sve veći problem za čovečanstvo

Bolest se ne može eliminisati skroz nažalost, ali može da se svede na značajan minimum. Prema njenim rečima, to znači da je pčelar u obavezi da uz veterinarsku službu, radi redovnu kontrolu. Ipak je on taj koji je prisutan svaki dan na samom pčelinjaku i zato je važno da bude obučen i stručan, da bolest prepozna i da je prijavi veterinarskoj službi u što je moguće ranijoj fazi.

Koji su to osnovni simptomi koji se uočavaju

Pre svega uočavaju se promene na samom društvu kao celini, odnosno, društvo generalno slabi. Smanjuje se broj izleta pčela, kao i frekvencija samog leta. Kada pčelar posumnja na te simptome, tj. kada vidi da je jako društvo sada već oslabljeno, on treba da izvrši pregled.

"Po otvaranju košnice ima jedan veoma karakterističan znak, a to je specifičan, neprijatan miris tutkala, ali ovaj miris ukazuje pčelaru da se radi o sumnji na ovu bolest. Sledeći korak je otvaranje košnice i pregled legla. I tu se uočavaju karkteristične promene, a to znači da je leglo kod ove bolesti prošarano, poklopci su tamne boje, udubljeni, nazubljenih ivica. Za razliku od zdravog legla koje je kao tepih zaleženo, poklopci su limun do svetlo žute boje i ispupčeni", navodi profesorka.

Ekološki načini za odbranu protiv varoe

Kod zaraženih društava poklopci su udubljeni zbog raspadanja larve i njenog pretvaranja u jednu kašastu, vodnjikavu masu. Upravo vlaga iz ove mase povlači poklopac u dubinu i zato je on udubljen, a razlog zašto je nazubljen je taj što pčele pokušavaju da ih probuše i očiste. Nažalost one ne mogu raditi kompletno čišćenje već to predstavlja samo jedan značajan korak u širenju bolesti, tako se bolest širi pre svega u samoj košnici, u okolne košnice, u samom pčelinjaku, ali i u okolne pčelinjake.

Uzimanje uzorka i dalja procedura

Veterinar koji vrši pregled pčelinjih društava, koristi opremu i pribor pčelara (dimilicu, pčelarski nož,
običan nož), a nakon pregleda obavezno izvrši dezinfekciju istog. Na licu mesta vrši se detaljan pregled
pčelinjeg društva, odnosno, svih ramova sa leglom i ukoliko postoji sumnja na američku kugu, uzima se
uzorak za laboratoriju. To konkretno znači da zabeleži šta spolja vidi, a šta unutra, otvaranjem košnice i
detaljnim pregledom.

Utvrđivanjem već pomenutih simpotoma, uzima se uzorak isecanjem saća sa promenjenim ćelijama, one su veličine 10x10 ili 10x20 cm. One se zatim pakuju obavezno u papir, nikako u najlon i sa propratnim aktom, upućuje se pčelar u najbližu akreditovanu veterinarsku laboratoriju, gde se dalje obično samo potvrđuje bolest. Ovo je samo postavljanje sumnje, kako kaže Plavša, i stavljanje pčelinjaka pod karantin, sve dok se ne dobije nalaz. On se dobija najduže za dan dva, ali u principu već prvog dana može da se utvrdi postojanje bolesti.

Šta se dalje radi u pčelijaku?

Sve okolne košnice u pčelinjaku detaljno se pregledaju, to konkretno znači da se otvara svaka košnica da se pregleda. Svaki ram sa leglom, da ne promakne neka larva tj. ćelija, prosto da se bolest ne bi zadržala u leglu. Isto se to radi i u radijusu od tri kilometra, gde se nalaze pčele u okolini. "Ako bi svi tako postupali i pridržavali se navedenih uputstava, onda bi moglo da se lako i brzo dođe do smanjivanja raširenosti ove bolesti koja je u Srbiji dugi niz godina značajno prisutna", smatra Plavša.

Lečenje se ne preporučuje

Postoje regioni gde ova bolest uzrokuje značajne ekonomske gubitke. Pri tom pčelari moraju da znaju da se ova bolest ne može lečiti i da uzrokuje velike ekonomske gubitke, generalno, samom pčelarstvu.

Američka kuga je prepoznata i potvrđena više od 100 godina u pčelarstvu. Raširena je gotovo u čitavom svetu i u zemljama koje su svoj monitoring, odnosno, kontrolu digle na visok nivo, npr. kao što je Velika Britanija koja je imala 80-ih godina zaraženost kugom oko 20% ali radikalnim merama i boljim monitoringom, oni su to sveli na gotovo manje od 1%.