Dilemi koji je med pravi, a koji lažan, rame uz rame pridružuje se i ona šta je to crni med. Drugo ime mu je šumski med i njegova lekovitost je nadaleko čuvena. A kako on zapravo nastaje i koji je pravi, objašnjava iskusni pčelar Duško Fijatović. Njegove pčele ga skupljaju na Suvoj Planini i Vlasini.
Ako ste ikada čuli izraz - šuma medi ili medna rosa, a niste znali da taj biološki proces u prirodi ima svoj srećan kraj, onda priča o šumskom medu ima poentu. Kada lišće luči šumsku rosu, pčele od njega prave proizvod za kojim tragaju ljudi za ozdravljenje. Duško Fijatović, dugogodišnji pčelar iz Niša, čije pčele skupljaju rosu sa hrastovog lišća, kaže da je ovaj med toliko jak da se ne preporučuje za decu.
"Deo mojih košnica smešten je u slivu reke Vlasine i na Suvoj planini, ali kolege skupljaju ovaj med i sa Stare planine, oko Babušnice, Vladičinog Hana, u okolini Ušća i Kopaonika. O šumskom medu ima dosta priča i nagađanja. Tome su dosta doprineli i primeri lažiranja ovog meda. A istina je da on može da se skuplja samo na određenim područjima, gde ima šume koja medi. Naime, list hrasta, pa i još nekih listopadnih i četinarskih šuma, u određenom vremenskom periodu na poleđini ispušta mednu rosu. Pčele je skupljaju i to je pravi, čist, pčelinji med", kaže Fijatović.
A da bi pčele mogle da ga skupljaju, potrebno je da se stvore tačno određeni uslovi na tačno određenom lokalitetu. Odnosno, da lišće počne da medi. Tokom leta, kada su velike suše i vrućine, lišće luči mednu rosu da bi se sačuvalo od suvišnog gubitka vlage i da bi ostalo u životu.
"Obično je to jun i početak jula. Kad šuma zamedi, pčele poližu tu rosu, odnose u košnice i tako nastaje crni med. Bilo je dosta plagijata, pa su ljudi pričali da imaju ovaj proizvod, iako nikada nisu selili pčele tamo gde ima hrastovih šuma. Ta nelogičnost ih je otkrivala, ali u međuvremenu, na žalost, ljudi su postali skeptični prema svim pčelarima koji nude ovaj izuzetno lekovit pčelinji proizvod", priča Fijatović.
Šumski med je jedini koji se ne skuplja iz cvetova biljaka, već sa lišća. U narodu je poznati pod imenom medljika, a vodi poreklo sa viših predela Homoljskih planina. Ima tamnu boju, specifičan miris i pomalo opor ukus. O njegovoj lekovitosti, kaže ovaj pčelar, ne treba ni raspravljati. Sadrži 13 puta više mineralnih materija nego cvetne vrste meda. Naročito je bogat gvožđem i posebno se preporučuje anemičnim osobama.
"Međutim, toliko je jak, da se ne preporučuje za decu. Ali za odrasle, dobar je za podizanje nivoa hemoglobina u krvi, jača srce, krvne sudove, preporučuje se posle teških operacija", dodaje pčelar.
Bonus kod šumskog meda je što ga pčele skupljaju na višim predelima u šumama, gde nema nikakvih zagađivača prirode. Fijatović kaže da su stariji nekada pričali da šuma medi, ali da danas i oni retki koji su čuli za taj izraz, ne znaju da iz tog prirodnog procesa nastaje najjači med i borac protiv mnogih bolesti.
Tagovi
Autorka
Makedonski pčelar Blagojče Najdovski: "Bez pčela nema ni hrane, a one gladuju"
Falsifikovanje meda moglo bi da postane krivično delo?
Pčelinji vosak: Koliko meda treba za njegovu proizvodnju?
Tajna privlačnosti napuštenog saća - zašto pčele vole stare prazne košnice?
Damir Senjan
pre 13 sati
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 13 sati
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
