Suša smanjuje medonosne paše - jedino suncokretu ne smeta?

Izazovi sa kojima se susreću pčelari su veliki, a jedan od problema predstavlja promena klime, odnosno velike suše, kao i uništavanje medonosnih područja. Krajnji rezultat biće smanjenje brojnosti medonosnih pčela, kaže pčelar iz Paraćina Nikola Matić čija se porodica četiri decenije bavi pčelarstvom. Najpre je otac Slobodan počeo sa tri, da bi Nikola danas imao skoro 500 košnica.

"Zadnjih 10 do 15 godina klima se dosta promenila. Velike su suše, nema vode, temperature su preko 40 stepeni. Nije isto pčelarenje sada i pre 20 ili 40 godina. Zatim imamo primenu pesticida koji uništavaju korove, koji su nama potrebni. Beli bosiljak je, na primer, jedna jako važna biljka za razvoj pčelinjih društava", kaže Matić i dodaje da ta biljka više ne postoji jer je uništena herbicidima.

Glavni faktor - klimatske promene?

Brojne studije su se bavile definisanjem faktora koji utiču na brojnost pčela, a pri samom vrhu liste nalaze se klimatske promene. Sve izraženiji sušni periodi značajno skraćuju period kada određena biljka medi, pa pčele samim tim sakupe vrlo malo meda, što pčelare navodi na to da sve češće moraju da pribegavaju prihrani pčelinjih zajednica kako bi ih spasili od uginuća.

Kako klimatske promene utiču na organsko pčelarstvo?

"Jako je teško biti pčelar sada sa ovim klimatskim promenama. Pitanje je kako će se te promene dalje odvijati. Kod nas, na ovim terenima, mi smo se sveli samo na jednu pašu. Nekada je bilo po tri ili četiri paše na jednom terenu, a sada imamo samo jednu. Na žalost, ima godina kada nema ni te jedne paše", ističe naš sagovornik. 

Ovaj pčelar smatra da pčelari mogu sadnjom medonosnih biljaka koje mogu da podnesu promenu klime, nadomeste nepovoljni uticaj klimatskih promena. 

"Svest ljudi je na niskom nivou. Svi čekaju da priroda sama od sebe nešto reši, ali na žalost neće ništa da se desi, moramo mi sami nešto da preduzmemo, da sadimo medonosno bilje gde god i koliko god možemo da bismo i prirodi, i sebi olakšali život", kaže ovaj pčelar dodajući da ništa ne može da zameni prirodu i da je to suština.

I stacionarno, i seleće pčelarenje

Matić se od samog starta opredelio i za stacionarno i seleće pčelarenje. Više od 400 košnica smešteno je na dve lokacije, u selu Dvorica blizu Ćuprije, i u ataru sela Čepure kod Paraćina, na plodnim oranicama blizu Velike Morave. Ranijih godina na ovim prostorima je bagremova paša bila dobra, ali sada više nije tako.

"U celoj Šumadiji i Pomoravlju je bagrem glavna paša. Sada imamo problem sa bagremom jer on ne podnosi tako visoke temperature. Sva sreća što on brzo raste. Veći problem je što se bagrem dosta seče. Njemu treba bar sedam do osam godina da počne da medi. Ovde je prosek na desetogodišnjem nivou desetak kilograma po košnici", kaže Matić i dodaje da je to vrlo malo u odnosu na to kako je bilo nekada, pa čak i 90-ih godina.

Matić smatra da, kada bi svaki pčelar, ili poljoprivrenik, kao što je to zakonska regulativa u pojedinim evropskim zemljama, planski zasejao na obodu svoje parcele ili u najboljem slučaju na oranicama koje ne koristi, medonosno bilje, pčelari bi u značajnoj meri prestali da se oslanjaju isključivo na osnovnu, bagremovu pašu.

"Možda nam najviše mogu pomoći poljoprivrednci koji sade uljanu repicu ili sunokret ali poljoprivrednici nisu edukovani. Zato smatram da je edukacija i poljoprivrednika i pčelara veoma bitna", napominje pčelar iz Paraćina.

U poseladnjih pet godina Nikola Matić je na svojoj parceli posadio više različitih medonosnih biljaka, kao i bagrem.

Sušu jedino podnosi suncokret?

I predsednik Društva pčelara "Pomoravlje" iz Jagodine Boban Mišić kaže kako se tokom cele godine vidi kako klimatske promene utiču na brojnost pčela.

"Iz godine u godinu, imamo tople jeseni, pa se aktivnost pčelinjih zajednica produžava umesto da miruju. Zime budu sa malo snega, ali zato proleće bude jako kišovito. U martu i aprilu imamo kasne mrazeve, neretko padne i sneg, i to je onda katastrofa kako za pčele, tako i za vegetaciju", kaže Mišić i dodaje da velikih problema ima i leti.

Još manji izgledi za prinos letnjih useva - suša i na jesen

"Leti imamo pojavu ekstremno visokih temperatura kada jednostavno biljke prestanu da luče nektar i polen, što takođe ostavlja negativne posledice po pčelinje zajednice", ističe naš sagovornik i dodaje da je izuzatak paša suncokreta, koji izuzetno dobro podnosi sušu, tako da prinosi znaju da budu i po nekoliko kilograma dnevno, bez obzira što je temperatura +40 stepeni Celzijusa.