U Posavini ove godine najviše lipovog meda!

Septembar je mesec u kome, po pravilu, nema pčelinje paše, pogotovo ako je avgust bio sušan. Bez razlike što obilne paše nema, pčele donose polenov prah, vodu, pa i ponešto nektara i to toliko da ne bi trošile zalihe.

Suša uticala na pčelarsku sezonu

Drugim rečima, kako se uzime pčele, i sa koliko hrane, zavisi njihovo zimovanje i kasniji prolećni razvoj. Kada je reč o protekloj sezoni, i pčelarsku proizvodnju pogodile su vremenske prilike i velike suše.

"Što se tiče minule sezone, ona je karakteristična po tome što je nezabeležena u smislu velikih suša, i počela je nezgodno, jer je početak proleća bio veoma hladan zbog prisustva mrazeva. Bagrem je promrzao u velikoj meri, što se veoma odrazilo na prinose, te je bagremovog meda veoma malo vrcano po košnici", ističe Saša Radivojević, iz Pčelarske zadruge "Saće".

Dobri prinosi lipe i suncokreta

Iz jedne košnice se uglavnom dobijalo oko 15 do 20 kg meda, dok je ove godine to svedeno tek na nekoliko kilograma meda po košnici, što je uticalo i na cenu, pa kilogram bagremovog meda već sada iznosi oko 800 dinara. Ipak, vreme je pogodovalo nekim drugim biljkama, pa su i prinosi bili bolji.

"Lipa je dala izdašne prinose, što nije karakteristično za nju, ona je vrlo nestabilan izvor nektara, i uglavnom obiluje polenom, tako da je nektarska paša na lipi uvek nestabilna, dok je ove godini prinos po košnici bio oko 20kg meda, očekujemo takođe i izdašan prinos suncokreta, kako bi ova godina bila prosečna po prinosima", objasnio je Radivojević.

Najveće štete od krpelja varoe

Zimska pčela ima ulogu da odgaji prvu proletnu generaciju.

Predstojeći jesenji i zimski period donosi i dosta posla za pčelare. Pred njima je pre svega očistiti košnicu od krpelja varoe, koji u ovom periodu godine pravi najveće štete.

"Ovaj krpelj u velikoj meri oštećuje zimsku pčelu koja živi i do osam meseci i ima ulogu da odgaji prvu proletnu generaciju, koja odgaja naredne generacije. Ukoliko se to ne desi, i zimska pčela ne dočeka proleće i ne obavi svoju biološku funkciju tj.ne odgaji prvu generaciju koja će je naslediti, tada pčelinja zajednica ne može da dostigne svoj biološki maksimum, a samim tim niti da obavi svoju svrhu medo-branja i da sakupi priželjkivanu količinu meda", ističu iz pčelarske zadruge "Saće".

Prva legla pčela naredne godine doći će i sa prvim porastom dnevnih temperatura, već sredinom ili krajem januara.