• Proizvodnja meda
  • 29.10.2015. 09:00

Udruživanjem pčelara do kvalitetnijeg meda

Pčelari ovu proizvodnu godinu ocenjuju kao prosečnu. Kada je uporede sa 2014. više su nego zadovoljni. Ostvaren je prosečan prinos od 30 do 50 kg po pčelinjem društvu. Zrenjaninska lokalna samouprava već od naredne godine najavljuje i pomoć pčelarima, dok Inovacioni klaster "Panonska pčela" ima značajne planove za budućnost.

  • 636
  • 51
  • 0

U Zrenjaninu je nedavno održan 11. Festival meda - centralni jesenji događaj za pčelare srednjeg Banata, ali i za njihove goste koji su došli iz cele zemlje. Zrenjaninski Festival meda uvršten je u zvaničan kalendar pčelarskih manifestacija Saveza pčelarskih organizacija Srbije. Ovu manifestaciju organizovala su pčelarska društva "Milivoj Bugarski" iz Zrenjanina i "Akac" iz Mužlje.

"Ove godine med i druge pčelinje proizvode, kao i opremu za pčelarenje izložilo je 30 izlagača. Veoma smo ponosni na bogatu ponudu, a posebno na činjenicu da su izlagači došli iz više gradova: Petrovca na Mlavi, Leskovca, Požarevca, Kikinde, Petrovaradina i Novog Sada. Ovakve manifestacije pčelari koriste i za druženje i razmenu iskustava“, objasnio je Milenko Milošević, predsednik Pčelarskog društva "Milivoj Bugarski".

Prosečna proizvodna godina

Pčelari
Puno bolja pčelarska godina od prošle

Ovu proizvodnu godinu pčelari ocenjuju kao prosečnu. Kada naprave paralelu sa prethodnom, 2014., više su nego zadovoljni jer se ovog puta, vrcalo. Torma Nandor iz Mužlje ima 200 košnica, a kaže da je uslov za dobru pašu stanje pčelinjih društava kada ona izađu iz zime. Za njega je bagremova paša bila najbolja.

Dobrivoje Jovanović iz okoline Požarevca pčelarstvom se bavi četrdeset godina na obroncima Homoljskih planina. "Imam 250 košnica i rado dolazim na zrenjaninski festival. Na poljima suncokreta, ovde kod vas u Banatu, sam svake godine. Ovogodišnja paša bila je raznolika. Bagrem je bio solidan, bilo je i šumskog meda. Zato je lipa podbacila, sa te tri paše sakupio sam ukupno pedeset kilograma meda po košnici", rekao je Jovanović.

Iz centralne Šumadije u Zrenjanin je stigao i Radoslav Veljović. On pčelari 30 godina, a 150 pčelinjih zajednica seli kako bi sakupio što više meda. "Izvrcali smo 30-50 kilograma meda po pčelinjoj zajednici, što je mnogo bolje nego lane. Sada smo pčele zazimili, pa čekamo proleće. Nadamo se da će naredna godina biti još bolja kada je reč o prinosu meda", kazao je Veljović.

Ponovljen apel za očuvanje pčela

Prodavač meda
Izvrsna prilika za razmenu iskustava

i edukovanje o lekovitim svojstvima

Posetioci Festivala meda, osim što su bili u prilici da kupe različite vrsta meda, propolis, polen, matični mleč, eliksire od meda i voća, med i lekovito bilje, medenjake, medovaču i najrazličitije kreme za negu i lečenje, od pčelara su, kroz neformalne razgovore, mogli i da se edukuju o lekovitim svojstvima pčelinjih proizvoda. "Veoma je važno da konzumenti nauče da prepoznaju kvalitetne proizvode. Moram da apelujem na sve učesnike u poljoprivrednoj proizvodnji da sačuvaju pčele i podsetim na probleme izazvane trovanjem pčela. Neophodno je da se svi uključimo u otklanjanje uzroka pomora pčela i zaštitimo ih od nesavesnih pojedinaca", poručio je Dušan Marinkov, sekretar Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine.

Pomoć pčelarima stiže i od Grada Zrenjanina

Grad Zrenjanin će već od naredne godine iz agrarnog budžeta opredeljivati sredstva za pčelarstvo, najavio je Saša Santovac, zamenik gradonačelnika Zrenjanina. "Pomagali smo i pomagaćemo stočarima, povrtarima i voćarima kao i ratarima, a nameravamo da pomognemo i pčelarima. Planiramo da im obezbedimo košnice i pčelinja društva. Naš cilj je da pčelarska proizvodnja bude na mnogo višem nivou. Naravno, biće raspisani konkursi na kojima će pčelari moći da učestvuju", objasnio je Santovac.

Međusobnim povezivanjem do boljeg osvajanje tržišta

panonska pčela
Klaster "Panonska pčela"

rezultat je projekta prekogranične saradnje

Zahvaljujući projektu prekogranične saradnje Srbije i Hrvatske koji je trajao dve godine (2012-2014), nastao je klaster "Panonska pčela".

Osnovni cilj projekta bio je povećanje kompetitivnosti pčelara na prekograničnoj teritoriji Srbije i Hrvatske, dok se kao specifični cilj navodi udruživanje i povezivanje pčelara i poboljšanje standarda proizvodnje meda i zdravlja pčela u skladu sa standardima EU u cilju poboljšanja ekonomskog razvoja na prekograničnoj teritoriji Srbije i Hrvatske. Na Sajmu turizma, lova i ribolova, održanom početkom oktobra, prvi put je u okviru ove sajamske manifestacije u organizaciji Inovativnog klastera "Panonska pčela" organizovan i Sajam pčelarske opreme i pčelarstva "Panonian Bee".

Hadži Zoran
Hadži Zoran Zdravković,

predsednik Upravnog odbora Panonske pčele

"Ovo je za nas bila velika promocija i klastera i pčelarstva. Druga velika stvar koja se dogodila je potpisivanje ugovora o pomoći pčelarima iz Banata kojima su za vreme cvetanja suncokreta pčele otrovane. Sredstva je obezbedio pokrajinski sekreterijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo", kaže Hadži Zoran Zdravković, predsednik Upravnog odbora Inovativnog klastera "Panonska pčela". Jovanović je još istakao da je sajamski nastup klastera omogućio uspostavljanje kontakata sa kolegama iz Rumunije. Na pomolu je apliciranje za sredstva EU na osnovu projekata prekogranične saradnje čim se pronađe partner u Srbiji. "Javila se i inicijativa da zajedno sa Banjom Vrdnik oformimo centar za api terapiju. Činjenica je da se api preparati ne primenjuju nigde organizovano u zaštiti ljudskog zdravlja. Oni se uglavnom kupuju na tezgama", dodao je Jovanović.

Bez pčela nema ni života

Prema istraživanjima i tvrdnjama naučnika, pčele i drugi insekti koji učestvuju u oprašivanju, poljoprivredi donesu više koristi od korisnog rada ljudi vrednog 150 milijardi evra. Na nivou EU to je 22 milijarde evra. Svi treba da znaju da bez pčele nema života i otuda je Slovenija pokrenula inicijativu da Ujedinjene nacije 20. maj ustanove kao Svetski dan pčela. Ovaj datum je uzet jer je 20. maja rođen veliki slovenački pčelar Anton Janša. On je u vreme Marije Terezije bio glavni pčelar Austro-ugarske monarhije. Janša je osavremenio pčelarstvo, a napisao je knjige koje su bile obavezno štivo za sve pčelare tog doba.


Tagovi

Proizvodnja meda Festival meda Zrenjanin SPOS Pčelarska društva Med Oprema za pčelarenje Torma Nandor Košnica Bagremova paša Radoslav Valjović Dobrivoje Jovanović Propolis Polen Matični mleč Dušan Marinkov Saša Santovac Prekogranična sara


Autorka

Jasna Bajšanski

Jasna Bajšanski, Zrenjanin

Izdvojeni tekstovi