• Pčelarenje
  • 09.05.2019. 12:00
  • Južnobački okrug, Vojvodina, Bečej

Uprkos alergiji, zavoleo pčele i pčelarenje

Marko Savić iz Bečeja pčelarstvom je počeo da se bavi pre četiri godine. Od majstora, u čijoj firmi deceniju i po radi kao građevinski limar, na poklon je dobio pet pčelinjih društava. Danas ih ima pedesetak i kaže da ga taj posao ispunjava.

Foto: Zorana Bogdanović
  • 435
  • 224
  • 0

Zavoleo je pčele i sav posao koji ide uz pčelarenje. Ali na početku nije sve išlo tako glatko.

"Pre nego što sam počeo da se bavim pčelarstvom, bio sam alergičan na ubod pčele. Majstor u čijoj firmi radim ima pčele i sa njim sam, nakon posla, naučio sve oko pčela. Uvek se dogodilo to da me pčela ubode. Imao sam velike otoke i pio sam lekove. Ipak, posle nekog vremena prošla me je alergija i tada sam rešio da se okušam u pčelarstvu. To me opušta i volim doći kod pčela čak i kad ne treba ništa raditi“, uz osmeh objašnjava naš domaćin Marko Savić.

Pčelarstvo je ubrzo postao posao u koji se uključila čitava porodica Savić. Briga o pčelama važna je kako bi pčelinja društva bila što jača i stabilnija, a prinos meda što optimalniji. Kako naš sagovornik ističe, bez jake vojske nema ni meda.

Potrebno je uložiti mnogo ljubavi, truda i vremena. Ako ne rade u kapacitetu u kojem bi trebalo, onda ni ne daju prinos koji se od njih može očekivati. Uvek treba pratiti koje su paše aktuelne i da li se ta područja prskaju, jer to može biti kobno po društvo”, kaže Marko.

Pčelarstvo je ubrzo postao posao u koji se uključila čitava porodica Savić

Godišnje oko 700 kilograma meda

Porodica Savić prošle godine imala je oko 700 kilograma meda. U ponudi imaju med od uljane repice, bagrema, lipe, suncokreta i šumski med, propolis i polen. Pčelinja društva Bečejca stacionirana su u Bačkom Petrovom Selu i Sremskim Karlovcima, odakle ih vozi na različite paše u okolini.

Šumski med sa Fruške gore specifičan je jer ta neka medljika postoji kod nas, u jednom delu Fruške Gore i u delu šume u Poljskoj. Nema je nigde više u svetu. Analize su pokazale da je od 120 vrsta meda, upravo taj najbolji. Mi proizvodimo prirodan med. Kakvog ga pčele proizvedu, takav je. Ništa se ne dodaje, oduzima i ništa se ne menja u samoj proceduri pravljenja meda”, otvoreno kaže naš sagovornik.

Porodica Savić prošle godine imala je oko 700 kilograma meda

Lokalno tržište zahvalno za plasman prirodnog meda

Kako mu se nije svidela cena meda na veliko, rešio je da se oproba u samostalnom distribuiranju svog proizvoda. Kvalitet meda "Markoni" prepoznalo je najpre lokalno stanovništvo, odakle je porodica Savić krenula sa plasmanom svojih proizvoda. Osim na različitim manifestacijama, stalni su izlagači na pijaci u Bečeju. Do sada se nije desilo da nisu uspeli da prodaju količine koje su proizveli.

Za sada još nisam imao potrebu da prodajem na veliko. Ali ako budem imao veće količine koje ne budem mogao da prodam, onda ću razmotriti prodaju na veliko. Mada, pravi med može da stoji i ne može da se pokvari”, ističe Marko Savić.

Briga o pčelama važna je kako bi pčelinja društva bila što jača i stabilnija

Zadovoljan onim što ima

Naš sagovornik kaže da svake godine deo sredstava ulaže u opremu i obnavljanje košnica, ali i da ne planira proširenje proizvodnje.

"Trenutno mi odgovara ovaj broj košnica. Ne bih imao srca da držim pčele samo da bi to negde pisalo ili da neko kaže da imam sto ili više košnica, a da pritom one ne mogu da budu snabdevene sa osnovnim potrebama za život i rad. Bolje mi je da držim neki broj koji mogu da obradim, pregledam i da ih spremim za novu sezonu, nego da ih mučim. Zato ću ostati na ovom broju. Sve što budem imao preko toga, prodaću", zaključio je Bečejac i potvrdio Ciceronovu izreku  "Biti zadovoljan onim što se ima, najveće je i najsigurnije bogatstvo".


Povezana stočna vrsta

Pčelarstvo

Pčelarstvo

Pčelarstvo je specifična grana ljudske delatnosti te su interes i ljubav prema pčelama rašireni u svim dobnim i obrazovnim slojevima društva. Mesta obitavanja pčela su... Pročitaj više »

Foto prilog


Tagovi

Marko Savić Pčelarstvo Prirodni med Markoni


Autorka

Zorana Bogdanović

Zorana Bogdanović

Diplomirana novinarka. Sarađivala kao novinarka, dopisnica i reporterka za nekoliko različitih medija. Najviše voli teme o životu, radu i problemima, "običnog" čoveka.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi