Varoa pravi probleme pčelarima, očekuju se veliki gubici

Na pčelarenje danas sve više utiču zagađenje, klima i greške pčelara, kaže Đoko Zečević iz Saveza pčelara Srbije. Savete ovog vrhunskog stručnjaka nedavno su imali priliku da čuju i pčelari iz susedne Bosne i Hercegovine na predavanju u Doboju.

"Ono na što možemo da utičemo je naša tehnika rada, znanje i iskustvo, ali moramo učiti i teoriju", naveo je ovaj stručnjak sa četiri decenije iskustva, napomenuvši da praksa bez teorije vodi u slepu ulicu, dok teorija bez prakse vodi ka nestanku pčela.

Zečević ukazuje da su danas razne bolesti veliki problem za pčele, a najveći parazit je varoa. Mnogi, kako ističe, imaju problema jer ne proučavaju njen razvoj i ne preuzimaju na vreme određene korake.

Klimatske promene ozbiljno ugrožavaju medonosne pčele, šta možemo da učinimo?

"Moramo pčelinje zajednice zdrave uvesti u zimski period i obezbediti kvalitetnu prirodnu hranu sa kojom će pčele dočekati proleće i pravilno rasporediti tu hranu u košnicama. Mislim da pored tretmana protiv bolesti, mi pčelinju zajednicu vodimo u zdrav život. Ipak, danas se susrećemo i sa nedostatkom polena i proteinske hrane, bez čega košnice ne mogu da odgajaju mlade”, rekao je Zečević.

Gubitak do 30 odsto

Predsednik dobojskog Udruženja pčelara Darko Marković rekao je kako ove zime očekuju gubitak i do 30 odsto pčelinjih društava kao posledicu duge suše, nedostatka polena kao proteinske hrane pčela, ali i velikog prisustva parazita varoe.

"Suša je uzrokovala elementarnu nepogodu u pčelarstvu. Godina je neobično uranila i bilo je više sezona razvoja parazita varoe koji napada pčele, koje su imale više ciklusa proizvodnje jer je aktivan deo sezone počeo mesec dana ranije nego što je uobičajeno i varoa se namnožila, pored nepovoljnih uslova prilikom pripreme pčele za zimu, u uslovima suše", rekao je Marković.

Duži sušni period doveo je do nedostatka polena kao proteinske hrane za pčele i nepovoljno će uticati da pčele prezime u dobroj kondiciji, smatra Marković. On navodi i da su već sada pčelinja društva slabija i ono što preživi na mnogim pčelinjacima, neće biti u proizvodnoj snazi pogotovo za rane paše naredne godine.

"Na ovom, ali i drugim predavanjima pokušavamo da pripremimo pčelare za ove vanredne okolnosti, da razmene iskustva kako se snalaziti u pčelarstvu, jer kao što sam rekao, suša je ostavila velike posledice”, navodi predsednik dobojskog udruženja koje broj oko 80 članova.

Godina nije za pohvaliti

Da godina nije bila medonosna naveo je Pašezad Zukić iz Srebrenika, koji je u pčelarstvu duže od tri decenije. Na terenu na kojem pčelari, kako kaže, nemaju se baš čime pohvaliti.

"Negde pet do šest kilograma bilo je po košnici. Ipak, oni koji su selili imali su nešto više. Pola godine imali smo kišni period, zatim sušan deo i to je uzelo svoj danak. Na mom lokalitetu bar 90 dana bilo je bez kiše, što se mora odraziti na prinos“, kaže Zukić koji ima oko 60 društava.

Uzda se da će naredna godina možda biti malo bolja.

"Ako poredimo pre 30 godina i sada, imamo više zimskih dana, sa niskim temperaturama što utiče na biljke. Manjak je i stočnog fonda koji je veoma bitan za livadsku pašu, što se takođe odrazi na prinos. Zbog suše sve manje imamo i polenovog praha", kaže ovaj pčelar iz Srebrenika, kome je supruga glavni pomoćnik u pčelinjaku.

I dobojski pčelar Sejfo Ibrahimović, koji ima oko stotinu košnica, saglasan je sa kolegom iz Srebrenika da je pčelarenje sve izazovnije.

"Kako koja godina ide, sve je teže. Opasan je napasnik varoa koja uništava pčele. Mora se uništiti sa zaraženih pčela, kako bi zdrave pčele ušle u zimu i spremiti im određenu količinu hrane kako bi prezimile. Da bismo imali zdrava društva tokom zime, već u osmom mesecu moramo ih očistiti od varoe i nahraniti", ističe Sejfo.

Mihajlo Gavrić iz Stanara, koji je jedini sertifikovani proizvođač organskog meda u Republici Srpskoj, naglasio da je za njega ova godina izuzetno teška i da nije vrcao med jer je primoran da ga sačuva za prihranu pčela u zimskom periodu.