• Pčelarenje
  • 21.12.2018. 10:15

Vremenski uslovi zahtevaju selidbu košnica

"Pčelarstvo је u Srbiji poslednjih godina u ekspanziji. Imamo najviše košnica po glavi stanovnika i proizvodimo med vrhunskog kvaliteta", kaže Zoran Đurić, koji pčelari sa 650 košnica.

Foto: Pixabay / RPN
  • 334
  • 76
  • 0

U početku hobi, danas ozbiljan posao. Zoran Đurić iz Korenite je profesionalni pčelar, što znači da mu je pčelarstvo jedini izvor prihoda. "Neću se obogatiti, ali mogu svojoj porodici da obezbedim pristojan život", kaže Đurić, a on je i dokaz da se strpljiv rad i trud uvek isplate.

Ima mesta za sve

Polako i postepeno ovladao je ovim poslom i danas je pčelar sa najviše košnica u lozničkom kraju. Trenutno je taj broj 650, raspoređenih na više lokacija, uglavnom po atarima sela Korenita, koje je inače i jedno od najvećih sela u Srbiji po površini koju obuhvata. Loznica ima mnogo pčelara ali za sve njih ima mesta.

"Poslednjih godina, čini mi se, pčelarstvo je u ekspanziji u celoj Srbiji. Procenjuje se da u našoj zemlji ima oko milion i 100.000 košnica, što nas svrstava u zemlje koje imaju najviše košnica po glavi stanovnika u svetu i sa godišnjom proizvodnjom od oko 10.000 tona meda, što je neverovatan podatak za tako malu zemlju. U lozničkom kraju ima odličnih uslova za širenje pčelarstva. Bagrema ima u izobilju, samo je bitno da nas u vreme paše posluži vreme. Mi na to ne možemo uticati, a posledice loše paše nikako ne možemo nadoknaditi", kaže ovaj iskusni pčelar.

Selidba košnica obavezna

Sa iskustvom od 25 godina, Zoran zna sve tajne ovog posla i retko ga šta može iznenaditi. Zajedno sa suprugom i decom, napravio je pravu malu fabriku meda i ostalih pčelinjih proizvoda. Odlično poznaje ovdašnje prilike i odgovorno tvrdi da na uspešnost u ovom poslu vremenski uslovi imaju presudni uticaj: "Naravno, bitno je da imate zdrava društva, ali ako u vreme cvetanja bagrema pada kiša sav trud pada u vodu. U tom slučaju selidba košnica na druge paše jedino je rešenje".

Zoran je prethodnih godina redovno selio svoje košnice, uglavnom u Vojvodinu na suncokret, uljanu repicu i lipu ali kaže da su se poslednjih godina, vreme i klima potpuno izmenili:

Zoran
Sa iskustvom od 25 godina, Zoran zna sve tajne ovog posla (Foto: J.G. Đokić)

"Bagrem je prošle godine cvetao 15. aprila a obično cveta oko Đurđevdana. Moraš biti majstor da svoje pčele dobro pripremiš za predstojeću glavnu pašu. Ove godine u našem kraju ljudi koji su košnice imali pored Drine i odlično su prošli, kada je u pitanju bagrem. Na tim terenima dobio je više vlage i obilno medio i sa jedne i sa druge strane reke, ali udaljavanjem od Drine, rezultati su bli dosta lošiji. Kada je u pitanju suncokret, ja pčelarim od 1993. i ne pamtim da je ikada više kiše palo u vreme cvetanja suncokreta nego ove godine. Slična situacija bila je i sa uljanom repicom".

2018. prosečna godina, ali dobar med uvek ima sigurnog kupca

Trend je da svaka peta godina bude odlična po prinosima i unosima meda u košnicu. "Ova godina svrstava se u prosečnu. Željno isčekujem godinu kakva je bila 2005. dobro je pamtim. Imao sam samo 103 košnice a u tri selidbe na kraju je bilo 8,3 tone meda. To je bilo neverovatno. Poređenja radi ove godine sa 600 košnica i pet selidbi imao sam manji prosek", priča ovaj pčelar.

Dodaje da otkupljivača meda ima. Tačnije, čak 21 firma u Srbiji se bavim tim poslom ali postoji i mnogo problema. "Mi nismo članica Evropske unije i zavisimo od roda u zemljama u okruženju, jer ne proizvodimo samo mi kvalitetan med. Poslednjih godina Ukrajina, sa godišnjom proizvodnjom samo suncokretovog meda od 80-100.000 tona okrenula sa na izvoz u Evropsku uniju i čim tako velika količina uđe na tržišta, javljaju se poremećaji i naravno cene variraju. Ove godine se bagrem na veliko otkupljivao po 3,5 do 4 evra, suncokret 2 evra, a lipa od 2,5-2,8 evra po kilogramu", objašnjava Đurić.

Interesantna činjenica je da se srpski med izvozi u čak 27 zemalja sveta. Do nedavno, glavni kupci bili su Italijani, ali od pre dve godine naš med najviše se izvozi za norveško tržište. Čak neke količine završe i u prodavnicama u Kanadi i Australiji. 


Povezana stočna vrsta

Pčelarstvo

Pčelarstvo

Pčelarstvo je specifična grana ljudske delatnosti te su interes i ljubav prema pčelama rašireni u svim dobnim i obrazovnim slojevima društva. Mesta obitavanja pčela su... Pročitaj više »

Tagovi

Pčele Med Pčelarstvo Podrinje Loznica Bagrem Selidba košnica Zoran Đurić


Autorka

Jelena Gajić Đokić

Jelena Gajić Đokić

Inženjer voćarstva i vinogradarstva. Poljoprivreda je njena velika ljubav a posao novinara pružio joj je mogućnost da upoznam svoj kraj iz drugog ugla.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi