• Vrškare
  • 10.12.2020. 12:00
  • Jablanički okrug, Leskovac

Vrškare - stare košnice u kojima su pčele zdravije i daju kvalitetniji med

Med iz vrškara je mnogo bolji, kvalitetniji. I matice su jače, imaju manje saća, ali su zdravije i samim tim celo društvo je bolje, napominje Nikola Nikolić, pčelar iz Leskovca koji se bavi izradom i prodajom ovih starinskih košnica.

Foto: Nikola Nikolić
  • 1.215
  • 325
  • 0

Vrškare ili trmke, poznate i kao pletare, košnice su koje zahvaljujući Nikoli Nikoliću iz Leskovca neće otići u istoriju. Već pet godina ih izrađuje i prodaje ne samo širom Srbije, već i u zemljama regiona, a pojedine su stigle i do nekoliko evropskih država.

Pčelarstvom se i sam bavi, profesionalno skoro 10 godina, ima između 40 i 60 košnica, pčelinjak mu je stacioniran u blizini Leskovca. U njegovim teglama ima i šumskog, livadskog, meda od kupine, bagrema, lipe. Pčele ga prave u DB košnicama sa 10 i 12 ramova, ali i upravo u vrškarama. Njihov med čuva isključivo za sebe, porodicu i najbliže prijatelje jer je, kaže, kvalitet neuporediv sa onim koji vadi iz DB košnica.

U godinama kao što je ova opstaju samo uporni i iskusni pčelari

"Mogu i da se pohvalim da sam ove godine, za razliku od mnogih koji će bagremovu pašu pamtiti dugo kao lošu, ja dobro prošao po tom pitanju. Bilo je prosečno, imao sam sreće jer nije bilo vlage u tom kraju. Med je dobar, ali ipak najbolji iz vrškara, to je specijalitet i čuvam ga za posebne prilike, to ne prodajem", napominje Nikolić.

Bez dimljenja i bez uginuća

Iz jedne takve košnice dobije duplo manju količinu, ali cilj mu je kvalitet, a ne kvantitet.

"Tu bude najviše do 10 kg meda. Jeste da ga ima manje, potrebno je više vremena da bi nastao, ali je mnogo bolji. Ja ih i ne tretiram, ne dimim uopšte, ništa ne stavljam i nikada nisam imao ni uginuća ni slabu maticu."

Dobije se duplo manja količina meda, ali kvalitetnog

I same matice u vrškarama su mnogo jače, ukazuje naš sagovornik. Prirodne su i zdravije, a samim tim je i celo društvo u znatno boljem stanju.

"Društvo zavisi od matica, ako je ona loša onda su i ostale pčele slabe. Matica koja se gaji u ovim košnicama ima prirodno manje saće i drugu veličinu, treba da bude uža i dugačka, a ne dugačka i deblja jer joj je potrebna brzina prilikom polaganja larvi, kada je uža lakše se okreće, kreće i radi. Ona koja je u ovim najzastupljenijim košnicama je veća i teže i sporije sve ide, tako se ona i maltretira", navodi naš sagovornik i dodaje da u trmkama retko kad dođe do pojave bolesti.

Od svojih potreba do prodaje

Zanat za pravljenje vrškara, kako ih on najčešće zove, naučio je od svog dede. Počeo je da ih pravi zbog očuvanja tradicije i samo za svoje potrebe, ali ubrzo je to počelo da se pretvara u posao.

"Deka mi je sve to pokazivao dok sam još bio dete, tada me, doduše, to i nije toliko zanimalo, kao sam nešto pleo sa njim, ali na tome je i ostalo. Međutim, sačuvao sam neke korpe koje je on izradio i pre nekoliko godina odlučio sam da napravim košnicu za sebe", objašnjava Nikolić.

Predmeti rodonačelnika pčelarstva Jovana Živanovića imaju primenu i danas

Vrlo brzo interesovanje je počelo da raste, prvo su ga pitale kolege da li može i njima da izradi, a kasnije je potražnja stizala i iz drugih delova naše zemlje, ali i iz inostranstva.

"Prvo sam tim kolegama prodao, malo po malo, jedan po jedan i prodaja se sve više povećavala. Poslao sam ih i u Crnu Goru, Republiku Srpsku, Severnu Makedoniju, Hrvatsku, Nemačku, Austriju, Holandiju."

Kupuju ih i oni koji su dugo u pčelarstvu, ali i mlađi, koji su tek ušli u ovaj posao. Međutim, veća je zainteresovanost kod starijih.

Godišnje proda između 300 i 500 vrškara

Najviše posla ima u proleće i leto jer mu u tom periodu pčelari u najvećoj meri i traže vrškare. Na godišnjem nivou proda između 300 i 500 komada, ponekad mora i brzo da radi da bi postigao, ali najviše voli kada jedan ceo dan može da posveti pravljenju jedne.

"Trudim se da svaka bude kao kada bih je za sebe pravio, ručno to radim i insistiram na kvalitetu. Pravim je od vrbe, imam njivu u kojoj je sadim, ali imam i divlju vrbu. Sečem, oblikujem, pustim na strug, malo obradim i onda to bušim sa gornje strane pa se to iskucava, zatim plete, postoji taj vez, vrti se u krug i to zaista ume da oduzme dosta vremena", objašnjava ova leskovački pčelar.

Po izgledu, najsličnije su zvonu. U gornjem delu su ravne kako bi roj mogao lakše da padne u košnicu.

Po izgledu vrškare su najsličnije zvonu, a u gornjem delu ravne

"Bolje je da budu ravne jer onda može nežno da se lupi i pčele samo padnu dole. Kada bi bila šiljasta, moralo bi dosta da se cima, što njima ne bi odgovaralo. Sa unutrašnje strane i gore i dole imaju krug, a iznutra izgledaju kao paukova mreža."

S obzirom na to da sada, u jesenjim i zimskim mesecima, pčele miruju, ove košnice obavezno bi trebalo pokriti i držati tako da budu zaštićene od vetra.


Tagovi

Vrškare Košnice Pčelarenje Nikola Nikolić Trmke Stare košnice Uzmiljavanje pčela Dimljenje Prinos meda


Autorka

Andrijana Glišić

Više [+]

Student žurnalistike i ljubitelj digitalnih medija.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

#mojepovrće
Kupus rasađen. Danas se bacam na salatu.