Zašto pčele proizvode manje meda?

Nova studija koju su sproveli istraživači sa Univerziteta Penn State pokazuje da proizvodnja meda u SAD-u ima trend pada od 1990-ih, što je zbunilo pčelare i naučnike. Studija je objavljena u časopisu Environmental Research Letters.

Mnogo faktora je uticalo na ovakvo stanje, a u istraživanju su korišćeni podaci Nacionalne službe za poljoprivrednu statistiku Ministarstva poljoprivrede Sjedinjenih Država (USDA) i Agencije za poljoprivredne usluge USDA. Tim je pažljivo ispitao niz varijabli, kao što su prosečan prinos meda po koloniji, obrasci korišćenja zemljišta i njegova produktivnost, primena herbicida, klimatski uslovi, vremenske anomalije širom kontinentalnog dela SAD-a.

Uticaj najvažnijih faktora

Istraživači su otkrili da je značajan uticaj imala promena u nameni zemljišta, uključujući smanjenje programa njegovog očuvanja koji su ključni za oprašivače i široku primenu herbicida. Studija je pokazala da su i toplije i hladnije regije u SAD-u prijavile veće prinose meda kada su njihova zemljišta bila produktivnija. Time je naglašen značaj fizičkih, hemijskih i bioloških svojstava zemljišta za rast useva i cvetnih vrsta koje su izvor hrane za pčele. Ovo istraživanje je dovelo do zanimljivog otkrića o važnosti njegove produktivnosti, što je relativno nedovoljno istražen faktor u određivanju prikladnosti krajolika za oprašivače.

Vodeći autor studije Gabriela Kvinlan, rekla je da je analiza otkrila sve veću korelaciju između klime i prinosa meda nakon 1992. godine, što ukazuje na sve veći uticaj klimatskih promena.

Pratili period od 50 godina

Koautorica studije, profesorka Kristina Grozinger, rekla je da iako su naučnici ranije znali da mnogi faktori utiču na obilje cvetnica i proizvodnju cveća, prethodne studije su sprovedene u samo jednom regionu SAD-a. Sada su iskoristili podatke iz celog kontinentalnog dela, a sakupljani su tokom 50 godina.

Zaključili su da je kritično pitanje dostupnost cvetajućih vrsta i njihovog cveća, što se menja sa krajolikom i klimatskim uslovima.