Zašto u blizini košnica uzgajati raznovrsno bilje koje cveta u različitim terminima?

Pored tehnologije pčelarenja od izuzetne važnosti je da u blizini pčelinjaka imamo medonosne biljke koje će obezbediti bogatu, raznovrsnu i kvalitetnu pašu. Tako ćemo doprineti da društva budu jača, a pčelarenje ekonomičnije.

Najbolje je kada je takva paša u blizini, jer pčele ne lete daleko od košnice. Obično se hrane u krugu od 1,5 do dva kilometra. Dakle, one samo u nedostatku hrane lete na veće udaljenosti. Kada je hladno i kišovito, ne lete daleko. Ako se u toj potrazi udalje više od tri kilometra, veliki broj se izgubi, i ne zna da se vrati u košnicu.

Nije bitan samo med

Kada selimo košnice, udaljenost nove lokacije treba biti najmanje osam kilometara, a najbolje kada je preko 10 km, kako se pčele ne bi vraćale na staru lokaciju.

Jedna pčelinja zajednica za svoje potrebe potroši od 80 do 100 kg meda u toku godine i između 20 i 40 kg cvetnog praha - polena.

Česta greška pčelara je da se fokusiraju na količinu meda, a zaborave koliko je važan sadržaj polena u košnici. Može se desiti da je pčelinja paša bogata, ali nema unosa polena u košnice zbog kišovitih i hladnih dana kada pčele ne izleću. Zbog toga su od izuzetne važnosti njegove zalihe, tamo ga mora uvek biti, jer će omogućiti ovim oprašivačima da dobro prezime i da na proleće imamo dobar razvoj legla. 

Pčele izlaze iz košnica već krajem februara ili početkom marta, u zavisnosti od vremenskih prilika. Prvu pašu čine: leska, vrba iva, dren, šumsko cveće (visibaba, jagorčevina, kukurek), trnjina.

Različite biljke daju različitu hranu. Leska daje kvalitetan polen. Dren i šumsko cveće daju i polen i nektar. Najmedonosnija biljka koja rano cveta i obezbeđuje odličnu pčelinju pašu je vrba iva. Sa jednog hektara pod njom pčele mogu da naprave od 50 do 100 kg meda. Osim toga, ona daje i veoma kvalitetan polen. 

Velika potreba za polenom

Veoma je važno da tokom ranog proleća obezbedimo pčelinju pašu bogatu polenom, jer one za njim imaju veliku potrebu. Njegove su zalihe u košnici pri kraju, a on im je neophodan da se pripreme za novu sezonu. Meda ili hrane koju dodajemo obično ima dovoljno. Zato nedostatak polena u ovom periodu može izazvati propadanje pčelinjih zajednica.

Njega daju ljubičica, jagorčevina, drvo jova, a mala mrtva kopriva, razgon, podbel daju nektar i polen kao i dren, vrba iva, žalosna vrba, javor. Važni su i, a prema vremenu cvetanja, trnjine, glog, divlji kesten, topole, breza, crni i beli jasen, hrast, lipa, katalpa, evodija, razno ukrasno grmlje i drveće.

Ako želimo uzgajati biljke koje će biti dobra paša pčelama, najčešće se sade i seju: bagrem, facelija, bagremac, amorfa, slez, livadska žalfija, matičnjak, bela detelina, melisa, neven, borač.

Kvalitet zemljišta deluje na pčele

Na medonosne biljke i njihovu sposobnost stvaranja polena i nektara snažno deluje kvalitet zemljišta. Kada je ono odgovarajuće pH reakcije, izbalansiranog sadržaja hranjivih materija, dobrih vodnih i vazdušnih karakteristika i ima jaku mikrobnu aktivnost, tada su i biljke zdrave i stvaraju obilje polena i nektara. Samim tim su zdrave i pčele.

Najvažnije je da nema ostataka pesticida i drugih otrovnih materija ili teških metala.

Sadržaj organske materije i dodavanje komposta, vemikulita utiče na ranije cvetanje biljaka koje su davale više nektara koji je bio kvalitetniji. Biljna hraniva iz zemljišta utiču na njihov rast i razvoj, a sam tim i na zametanje cvetova, formiranje polena i nektara.

Tu je važan i sadržaj azota jer je neophodan za proces fotosinteze, a samim tim i na razvijenost uzgajanog medonosnog bilja. U raznim istraživanjima je dokazano da minerali i njihove soli mogu promeniti sadržaj aminokiselina u nektaru i polenu i tako uticati na pčele jer su im potrebne za pravilan rast i razvoj.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor