322.912 komentara na buduću poljoprivrednu politiku EU

Nakon tromesečnog javnog savetovanja o modernizaciji i pojednostavljenju Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije (ZPP) u Briselu je održana i konferencija o njenoj budućnosti koju je otvorio Fil Hogan (Phil Hogan), poverenik EU za poljoprivredu i ruralni razvoj.

"Odgovor na javnu raspravu pokazuje nivo interesa koji postoji u ZPP-u, kao politiku koja podržava dinamičan poljoprivredni sektor, osigurava sigurnu i kvalitetnu hranu za 500 miliona građana i osigurava značajna ulaganja u ruralna područja", rekao je Hogan tom prilikom.

Opširne konsultacije o budućnosti Zajedničke poljoprivredne politike poverenik je pokrenuo početkom februara, a one su omogućile učesnicima da podele svoje stavove o izazovima sa kojima se suočava poljoprivredni sektor Evropske unije, njena ruralna područja i društvo u celini.

Potreba za kohezijom

Na temelju sprovedenih javnih konsultacija zaključeno je da evropski građani veruju da poljoprivrednom politikom treba nastaviti upravljati na nivou EU sa naglaskom na dva temeljna cilja: pomoć poljoprivrednicima i zaštita životne sredine. Velika većina ispitanika (90%) slaže se kako postoji stvarna dodana vrednost u upravljanju poljoprivrednom politikom na evropskom nivou, jer osigurava ravnopravno tržišno takmičenje unutar jedinstvenog tržišta i osigurava da poljoprivredni sektor može efikasnije da reaguje na zajedničke izazove, kao što su zaštita sredine i rešavanje klimatskih promena.

Takođe se često spominje potreba za održavanjem ekonomske, socijalne i teritorijalne kohezije u celoj EU, kao i potreba za zajedničkim okvirom deljenja najboljih praksi.

Podsticaji i dalje najbolje rešenje

Rezultati konsultacija takođe su jasni u tome šta bi Zajednička poljoprivredna politika trebalo da postigne. Osiguranje pravednog životnog standarda za poljoprivrednike je ključni zahtev, uzevši u obzir da su primanja zaposlenih u poljoprivredni niža od proseka EU. Podsticaji direktnim prihodima poljoprivrednicima ovde se smatra najboljim rešenjem.

Drugi glavni cilj Zajedničke poljoprivredne politike tiče se doprinosa poljoprivrednika pri rešavanju klimatskih promena i zaštite sredine, biološke raznolikosti, smanjenja degradacije tla i osiguravanja održivije upotrebe pesticida i đubriva. Iz rezultata je takođe jasno da građani i poljoprivrednici podjednako žele da buduća ZPP bude jednostavnija i manje birokratizovana, kako bi se efikasnije nosili sa brojnim izazovima.

Na konferenciji su takođe izloženi rezultati radionica o životnoj sredini i klimatskim promenama, radionice o upravljanju rizicima, radionice o hrani i povezanim pitanjima, kao i radionice o socio-ekonomskim pitanjima. Raspravljalo se o važnosti prepoznavanja trenutnih procesa u prostoru i razjašnjavanja situacija kako bi se moglo odlučiti o vrlo konkretnim planovima za 2030. godinu.

Misliti na mlade poljoprivrednike

Važno je misliti na mlade poljoprivrednike, učiniti sve kako bi se poljoprivreda unapredila i uključila u digitalne procese i učinila privlačnijom delatnošću. Potrebno je doneti i najbolje zaključke o ekološkim problemima, kvalitetu života poljoprivrednika i ruralnim područjima uopšte, te razmišljati kako da se utiče na smanjenje klimatskih promena.

Od 322.912 zaprimljenih komentara veliku većinu primedbi i predloga o budućnosti ZPP-a (97%) podneli su pojedinci, a visok nivo učestvovanja u konsultacijama različitih učesnika pokazuje da poljoprivreda i njena uloga u društvu postaju sve značajnija tema za mnoge evropske građane.

Foto: dolgachov / Bigstock