Agrar budućnosti je počeo

Šta dobijete kada spojite informacione tehnologije i poljoprivredu? Antares. Najbolji od 200 projekata koje su kandidovale najjače evropske naučno-istraživačke institucije. Projekat održive poljoprivrede tranformisaće novosadski institut "BioSens" u Evropski centar izvrsnosti za napredne tehnologije. Zanimljivo je da je to jedini finansirani projekat van Evropske unije. Za ove namene obezbeđeno je čak 28 miliona evra, od čega 14 miliona predstavljaju bespovratna sredstva EU, a 14 miliona nacionalno sufinansiranje.

Benefiti su brojni. "BioSens" će dobiti novu zgradu u kojoj će biti smešten naučno-istraživački centar. Brojni mladi stručnjaci, njih čak 150, biće u prilici da znanje pokažu u svojoj zemlji, a uhlebljenje neće morati da traže "preko grane".

A šta će dobiti poljoprivrednici? To je bio povod za razgovor sa Vesnom Crnojević Bengin koordinatorkom projekta "Antares".

Tehnologija u službi optimizacije poljoprivrede

Prema mišljenju sagovornice, danas su informacione tehnologije ta karika koja nedostaje poljoprivredi da postane održiva i da proizvede dovoljno hrane za rastuću populaciju. "BioSens" razvija istraživanje u više oblasti unutar informacionih tehnologija. Poljoprivrednici će realizacijom projekta biti u prilici da ih sve vide na demonstracionoj farmi, koja će biti sastavni deo projekta. I da ih kasnije primene u svojoj proizvodnji. Senzori, satelitska detekcija, obrada podataka, veštačka inteligencija i - rešenje.

Maketa istraživačkog centra BioSens

Za koja rešenje prvo očekujete praktičnu primenu od strane poljoprivrednika?

Svaki proizvođač zna da na svojoj njivi, makar đubrio i navodnjavao ujednačeno, neće dobiti isti prinos na svim njenim delovima. Tu postoji puno prostora za optimizaciju, koji zovemo precizna poljoprivreda. Da se svaki m² tretira na optimalan način uz pomoć savremenih tehnologija.

Kako Vi, kao naučni radnik, tumačite činjenicu da danas kada uz pomoć GPS-a možete da utvrdite šta se na svakom kvadratnom metru planete nalazi, kod nas imate informacije zvaničnika tipa - pod pšenicom je jesenas posejano 400.000 ha, 450.000 ha, 500.000 ha i tako dalje?

Prednost informacionih i senzorskih tehnologija je to što isključuju čoveka. Svaki put kada čovek izlazi na teren i nešto meri to je podložno grešci. U slučaju satelitske detekcije te greške nema. Mi već sada znamo šta raste na svakom metru u Vojvodini. Ne samo to, već možemo da radimo i predikciju prinosa. Mi smo kroz projekte koje je finansirala Pokrajinska vlada pratili četiri godine plodored. Sada to nestavljamo u petoj godini. To su vrlo vredni podaci koji do sada nisu postojali. Na osnovu tih podataka i proizvođači semena i đubriva će moći da posluju bolje.

Nameravamo da svakom poljoprivredniku kroz mobilnu aplikaciju dostavimo sve te podatke koje imamo za njegove parcele. Oni će dobiti elektronske servise, pa će u saradnji sa lokalnim savetodavcem njemu olakšati posao, tako da će savet koji daje biti zasnovan na stvarnim podacima, kaže Vesna Crnojević Bengin.

Kako će izgledati ta demonstraciona farma?

Ogledne farme postoje u većem broju evropskih zemalja. Najjednostavnije ću objasniti tip farme da je uporedim sa IKEA prodavnicama. Želite da kupite čaše, ali tamo su namešteni i sto i stolice, stoljnjak i na kraju čaše. Na farmi će svi imati priliku da vide kako tehnologija funkcioniše u stvarnom sistemu. To će biti stalni izložbeni i trening prostor za obuku. Dragocena će nam biti pitanja i zahtevi poljoprivrednika na koja, možda, trenutna rešenja ne daju odgovor.

Očekuje se da demonstraciona farma bude u blizini Novog Sada. U bliskoj budućnosti u "BioSensu" razmišljaju da na jugu Srbije postave još jednu demonstracionu farmu gde je poljoprivreda sasvim drugačija u odnosu na onu u Vojvodini.

Umesto zaključka

"BioSens" će na raspolaganju imati sedam godina da potvrdi valjanost velikih izdvajanja iz džepa poreskih obveznika Srbije i Evropske unije. U tome će imati dragocenu pomoć Instituta u Vageningenu. O njemu je dovoljno reći da kreira rešenja za drugu najveću izvoznicu hrane u svetu - Holandiju. Zemlja koja je po površini bezmalo u rangu pokrajine Vojvodine.

Pitanje koje se nameće, a koje je šire od projekta Antares je - kako vrhunsku tehnologiju i njena rešenja staviti u funkciju? Kako različite sisteme objediniti u celom segmentu proizvodnje hrane? Počev od već pomenutog, da se različiti zvaničnici "gađaju" brojevima o posejanim površinama različitih kultura, do masovne uzurpacije državnog poljoprivrednog zemljišta koja može bez problema biti detektovana savremenom tehnologijom. A da ne govorimo o stanju u katastru i ažurnosti dokumentacije tamo. Tehnologija postoji ali su naš najveći problem ljudi.

Foto: Đorđe Simović