• Životna sredina
  • 05.12.2019. 08:00

Alarmantno: Evropa gubi biodiverzitet - ne zna da se bori sa klimatskim promenama?

Stanje životne sredine u Evropi došlo je do kritične tačke. Imamo kratak vremenski rok da u sledećoj deceniji povećamo mere zaštite prirode, umanjimo uticaje klimatskih promena i radikalno smanjimo potrošnju prirodnih resursa", izjavio je Hans Brojninks, izvršni direktor EEA-e.

Foto: Depositphotos/tepic
  • 84
  • 4
  • 0

Evropa neće ostvariti svoje ciljeve za 2030. bez hitnih mera tokom sledećih 10 godina u borbi protiv alarmantne stope gubitka biološke raznolikosti, povećanja uticaja klimatskih promena i preterane potrošnje prirodnih resursa. U najnovijem izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) naziva "Stanje okoline", navodi se da se Evropa suočava sa izazovima u vezi sa životnom okolinom, čije su razmere, kao i hitnost suočavanja sa njima, dosad nezabeležene. 

Stanje okoline u Evropi došlo do kritične tačke

Kako ističu u ovoj agenciji, razloga za nadu prema izveštaju ima - zbog povećane javne svesti o potrebi za promenama koje podrazumevaju održivu budućnost, tehnološke inovacije, sve veći broj inicijativa zajednica i pojačane mere EU-a kao što je evropski zeleni dogovor (Green Deal).

"Stanje okoline u Evropi došlo je do kritične tačke. Imamo kratak vremenski rok da u sledećoj deceniji povećamo mere zaštite prirode, umanjimo uticaje klimatskih promena i radikalno smanjimo potrošnju prirodnih resursa", izjavio je Hans Brojninks, izvršni direktor EEA-e.

Evropske politike zaštite životne sredine i klime su, istina, pomogle da se stanje okoline tokom poslednjih decenija popravi. Ipak, Evropa ne ostvaruje dovoljan napredak, a izgledi za prirodu u narednoj deceniji nisu pozitivni, navodi se u izveštaju "Evropski izveštaj o okolini - stanje i izgledi, 2020." (SOER 2020.).

"Izveštaj o stanju okoline objavljen je u savršenom trenutku, kako bi nam dao dodatni zamah koji nam je potreban dok započinjemo novi petogodišnji ciklus u Evropskoj komisiji i dok se pripremamo za predstavljanje evropskog zelenog dogovora. U narednih pet godina uspostavićemo zaista transformativni program, uvesti nove čiste tehnologije, pomoći građanima da se prilagode novim mogućnostima zapošljavanja i industrijama koje se menjaju i prebaciti se na čistije i efikasnije sisteme mobilnosti i održiviju ishranu i poljoprivredu. Ako uspemo u svojoj zamisli, očekujemo višestruku korist za Evropu i Evropljane, a naša privreda i planeta takođe imaće koristi. Ovo je izvanredan globalni izazov i jedinstvena prilika za Evropu", izjavio je Frans Timermans, izvršni potpredsednik Evropske komisije

Stanje prirode pogoršalo se, izgledi su neizvesni

Ukupni trendovi zaštite okoline u Evropi nisu se popravili od poslednjeg izveštaja EEA-e o stanju prirode iz 2015. U oceni se navodi da iako većina ciljeva do 2020. neće biti postignuta, posebno oni vezani za biološku raznolikost, još uvek postoji šansa za ispunjenje dugoročnih ciljeva do 2030. i 2050.

Evropa je postigla velik napredak u pogledu efikasnosti resursa i cirkularne privrede. Međutim, najnoviji trendovi ističu usporavanje napretka u područjima kao što su smanjenje emisija gasova staklene bašte, industrijskih emisija, stvaranja otpada, poboljšanje energetske produktivnosti i povećanje udela obnovljivih izvora energije. Trenutna stopa napretka neće biti dovoljna za postizanje klimatskih i energetskih ciljeva do 2030. i 2050.

Od 13 posebnih ciljeva samo dva mogu biti ispunjena? 

Zaštita i očuvanje evropskog biodiverziteta i prirode najveće je područje gde se ostvaruje obeshrabrujući, gotovo nikakav napredak. Od 13 posebnih ciljeva politike postavljenih do 2020. u tom području, samo dva bi mogla biti ispunjena: određivanje zaštićenih morskih i kopnenih područja. Ako se nastavi postojeći trend, to će do 2030. rezultirati daljom degradacijom prirode i stalnim zagađenjem vazduha, vode i zemljišta.

Klimatske promene, onečišćenje vazduha i onečišćenje bukom koji utiču na okolinu i zdravlje ljudi, takođe su veliki problem. Izloženost sitnim česticama uzrok je otprilike 400 000 preuranjenih smrti u Evropi svake godine, a države centralne i istočne Evrope nesrazmerno su pogođene tim problemom. Raste i zabrinutost zbog opasnih hemikalija i rizika koje predstavljaju. Izgledi za smanjenje štetnog uticaja prirode na zdravlje poboljšali bi se boljom integracijom politika za zaštitu životne sredine i zdravstvenih politika.

Kompletan izveštaj možete preuzeti u dokumentu ispod teksta


Dokumenti


Tagovi

Stanje životne sredine Evropa Bioraznolikost Klimatske promene Evropska agencija za okolinu Alarmantno


Autorka

Maja Celing Celić

Maja je hobi baštovanka s dugogodišnjim iskustvom u novinarstvu. Urednica je portala Agroklub.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojen oglas

KLUB

Dejan Vilotić iz Grabovca nekoliko decenija bavi se proizvodnjom rasada a ovaj posao započeo je njeg... Pročitaj celu belešku »