Američka vlada želi zamračiti sunce - moglo bi biti kobno za poljoprivredu?

U strateškom dokumentu Vlade SAD-a predložena je ideja da se stvori štit od čestica sumpordioksida u atmosferi koji bi štitio Zemlju od sunčeve svetlosti, izveštava Agrarheute.

Nepredvidiv eksperiment

Rezultat takvog delovanja bilo bi manje svetlosti koja bi dopirala na površinu, manje globalno zagrevanje, a što bi klimatsku krizu stavilo pod kontrolu. Međutim, posledice takvog geoinženjeringa su nepoznate, navodi autor članka Piter Laufman. 

Kaže da stručnjaci upozoravaju da je ovakav eksperiment skup, složen i nepredvidiv. Ističe i da više šanse da se klimatska kriza stavi pod kontrolu ima poljoprivredna proizvodnja.

U svom planu američka Vlada sledi četiri pristupa od kojih je prvi unošenje aerosola (sistem čvrstih čestica ili tečnih kapljica) u atmosferu. Imitirala bi se prirodna pojava kao što je erupcija vulkana Pinatubo na Filipinima 1991. godine uspela da snizi globalnu temperaturu na kratko vreme.

Skupe investicije

Da bi se temperatura održala kao što je bila 2020. godine (tada su se emisije gasova staklene bašte u EU-u smanjile za 31 odsto u odnosu na 1990. i dosegle najniži nivo u 30 godina, op.ur.), moralo bi svake godine u atmosferu uneti pet do osam puta više sumpordioksida nego što je proizvodio Pinatubo. Ideja je da se čestice sulfata unesu u stratosferu avionom. To bi koštalo 18 milijardi dolara godišnje kroz nekoliko vekova. Japanski istraživači su izračunali da bi za pad temperature za jedan stepen svakog dana 6.700 aviona moralo nositi sumpordioksid u stratosferu.

Na papiru je još nekoliko ideja.

Brodovi bi imali zadatak da prskaju morsku vodu u vazduh kako bi stvorili posebno svetle oblake koji reflektuju svetlost. Krovovi kuća bi trebalo da budu beli, jer reflektuju više sunčeve svetlosti. Oni bi zamenili polarni led koji ima istu funkciju, a nestaje. U svemiru bi bila instalirana solarna jedra, ali sve to zvuči kao naučna fantastika.

Posledice za prirodu i poljoprivredu

Zasićenje atmosfere česticama sulfata je opasno, upozorava Laufman i dodaje da bi osim što više ne bi bilo plavog neba, vazduh bio kao mlečni veo što bi značajno promenilo vreme. Piše kako naučnici s Instituta za meteorologiju Maks Plank, očekuju da bi širom sveta moglo da bude manje kiše. 

Smatra kako su ove ideje nezrele i da je realnije i jeftinije smanjiti emisije CO2 na vreme i podržati ekosisteme, a to znači očuvanje i promovisanje prirodnih ponora ugljenika kao što su prašume ili močvare. Takođe, može se dodatno izvući CO2 iz atmosfere kroz pametno korišćenje zemljišta, bilo da su to šume ili poljoprivredne površine koji imaju potencijal da smanje ukupne emisije za 18 odsto.