Svake jeseni i proleća primetna je najezda ovih insekata u seoskim i gradskim kućama, vikendicama. U poznu jesen ovaj insekt u rojevima zaposeda kuće u potrazi za toplim skrovištem i prezimljavanjem, a u rano proleće izlaze iz kućnih skrovišta obletajući oko prozorskog stakla u nameri da izlete napolje.
Osim domaćih, crvenih, od pre desetak godina u Srbiji su prisutne i azijske bubamare narandžaste boje. U početku njihove pojave stručnjaci su nas ubeđivali da su one bezopasne, ali je ubrzo dokazano da pričinjavaju štetu na poljoprivrednim plodovima i izazivaju alergiju ljudi.
Svake jeseni i proleća primetna je najezda ovih insekata u seoskim i gradskim kućama, vikendicama. U poznu jesen ovaj insekt u rojevima zaposeda kuće u potrazi za toplim skrovištem i prezimljavanjem, a u rano proleće izlaze iz kućnih skrovišta obletajući oko prozorskog stakla u nameri da izlete napolje.
Azijska bubamara u Evropu je uvezena sa ciljem da uništava vaši na gajenim biljkama u plastenicima i staklenicima, jer su im one glavna obročna hrana. Međutim, kako su se prenamnožile postale su prava napast za poljoprivredne plodove i stanovništvo.
Azijska bubamara (Harmonia axyridis) je višebojni insekt. Podloga krilnih oklopa je uglavnom narandžasta, ali može biti i u nijansama žute, crvene i crne boje. Velika evropska bubamara (Caccinella septempunctata) ima na telu odnosno krilima sedam ili osam crnih tačaka, dok azijska ima dva do tri puta više.
Ipak, nisu sve bubamare isto išarane, postoje i one čija su krilca crna, a tačkice, crvene, žute ili narandžaste. Azijske bubamare su agresivne i proždrljive. Ženke polažu više jaja od običnih bubamara, oko 5.000 godišnje.
Azijska bubamara je pre dve i po decenije iz Kine uvezena u zapadnu Evropu - Belgiju i Holandiju da budu biološki agensi u borbi protiv lisnih vaši biljaka koje se intenzivno uzgajaju u zatvorenom prostoru. Ubrzo su počele da se šire po čitavoj Evropi, a u Srbiji su se pojavile pre desetak godina, najpre na Fruškoj gori, zatim su uočene u zapadnoj, centralnoj i južnoj Srbiji, a sada ih ima svuda.
Vlasnici kuća i vikendica su u dilemi, kako isterati rojeve bubamara iz prostorija. U svakom slučaju ih ne treba ubijati, jer gnječenjem ispuštaju žutu tečnost, alkaloid - izopropil metoksin, koji ima vrlo neprijatan miris. Ta izlučevina kontaminira prostoriju, a na čoveka može delovati alergeno, izazivajući rinokonjuktivitis.
Prema navodima nekih alergologa, u SAD više od 20 odsto ljudi koji posete lekara zbog alergije, pozitivno je na testu alergije na azijsku bubamaru.
Azijske bubamare je najlakše izbaciti iz kuće tako što se pokupe usisivačem i istresu na kraju dvorišta.
Međutim, šta se dešava kad azijske bubamare pojedu sve vaši na biljkama, pitali smo stručnjaka poljoprivrede Elenoru Onć Jovanović iz Beograda.
"Zbog nekoliko reprodukcionih ciklusa razmnožavanja godišnje, azijskim bubamarama često ponestane osnovne hrane (vaši, buve, fitofagni pauci), pa prelaze na poljoprivredne plodove, najčešće voća. Sitnim ubodima buše plodove i sisaju sokove. Zasad najviše oštećuju grožđe jer spravljeno vino od zaraženih bobica kasnije menja boju i ukus", ističe Jovanovićeva.
Etimolozi napominju da azijske bubamare u Srbiju nisu uvezene namerno, već su došle prirodnim putem, vazduhom, a nije isključeno da su se zakačile za nečiji kamion, automobil ili avionski prtljag.
Azijske bubamare nisu jedine bube koje su neželjeno ušle u Srbiju. Još 1992. godine u Srbiju je nenamenski uvezena kukuruzna zlatica (dijabrotika). Prvo je primećena na sremskim njivama u blizini surčinskog aerodroma, ali se njeno masovnije prisustvo opaženo tek desetak godina kasnije, kada su se razmnožile.
Tagovi
Autor