Bacamo manje hrane u odnosu na Grke i Australijance, ali i dalje mnogo?

Uprkos tome što je borba protiv klimatskih promena pretežno zadatak koji treba da počiva na vladama i vodećim svetskim biznisima kao najvećim zagađivačima, to ne znači da pojedinci i domaćinstva ne mogu da pripomognu u smanjenju gasova sa efektom staklene bašte, piše portal Klima 101.

U međuvremenu, stanovništvo razvijenih zemalja dobilo je konkretne smernice utemeljene na analizi projekta "Drawdown", a koje glase: manje bacajte hranu. 

Čovečanstvo odbaci oko jedne trećine hrane koju proizvede u toku godine, što je čak 1,3 milijarde tona izgubljenih namirnica. Nepojedena hrana, čija se vrednost procenjuje na preko jedne hiljade milijardi američkih dolara, mogla bi da nahrani dve milijarde ljudi - duplo više u odnosu na broj pothranjenih širom sveta.

Dok je udeo voća i povrća u ukupnim štetnim emisijama prehrambenih ostataka u lancu nabavke svega 2,4 odsto, meso je daleko najštetnije po klimu: za skoro tri četvrtine gasova sa efektom staklene bašte (73,4 odsto) iz otpada od hrane odgovorni su proizvodi životinjskog porekla. U celokupnom proizvodnom procesu, prerada govedine i jagnjetine generiše 13 puta više štetnih emisija od prerade paradajza.

Gde smo mi u odnosu na druge?

Pa koliko je parče odgovornosti nas u Srbiji?

Da bismo to uvideli, treba da se osvrnemo na količine hrane koje u toku godine bacimo. Prema procenama Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu iz 2021. godine, prosečan stanovnik naše zemlje u toku godine odbaci 83 kilograma hrane.

Svaki EU građanin godišnje baci 131 kg hrane: Koliko završi kao otpad iz domaćinstva?

Globalno gledano, najveći procenat otpada od hrane proizvede se u našim domovima, čak 61 odsto, zatim u proizvodnji (26 odsto) i na kraju u trgovinama (13 odsto).

U Srbiji na pojedinačnom nivou generišemo manje količine otpada od hrane nego, na primer, Grci (142 kg per capita), Iračani (120 kg) ili Australijanci (102 kg), a povrh toga jedemo manje govedine od Amerikanaca (pet kilograma godišnje naspram 37).

Ali to ne znači da prema hrani ne možemo da se ponašamo odgovornije, pogotovo ako znamo da su domaćinstva goruća tačka prehrambenog otpada.