• Badnji dan
  • 06.01.2019. 12:00

Badnji dan - splet hrišćanskog i mitološkog

Bez obzira kojih se običaja pridržavate i sa kojim značenjem, znajte da se Badnji dan proslavlja za berićetnu godinu na našim njivama i u našoj porodici.

Foto: Valerija Čolović
  • 372
  • 20
  • 1

Mnogi obredi koji se obavljaju na Badnji dan su jedinstvena sprega između običaja sa mitološkim i hrišćanskim značenjem, koje su naši preci prenosili sa kolena na koleno. Međutim, koliko nas zapravo poznaje značenja svakog čina koji označava Badnji dan i veče? Sam badnjak, po kome je današnji dan dobio ime, simbolizuje mladog Isusa, takođe badnjak odnosno cerovo, a najčešće hrastovo drvo, je sveto drvo starih Slovena koje predstavlja božanstvo koje se spaljuje i ponovo rađa za rodnu godinu.

Šta sve simbolizuje današnji dan?

Šta sve simbolizuje današnji dan, pitali smo etnologa Lilu Drobac-Krstić. Kako kaže, simbolika svih običaja za Badnji dan jeste da žitna polja dobro rode, a da se stoka množi, što pokazuje da smo se nekad najviše bavili poljoprivredom:

"Dan pred Hristovo rođenje, tj. Badnji dan se slavi tako što se ujutru pre svitanja mlado hrastovo drvo seče najviše sa tri poteza sekirom, a treba da padne na istočnu stranu. Kad se iseče, posipa se zrnevlje kao jedna vrsta žrtve badnjaku, a iverje koje padne od sečenja badnjaka, mistične snage, unosi se u košnice, da bi pčele bolje radile i pravile više meda i stavlja se kod posude da bi se uhvatio veći kajmak".

Uveče kad zađe sunce, domaćin badnjak unosi u kuću, najpre granama, pa tek onda stablom, posipa se pšenicom ili raznovrsnim žitnim semenima kao prinošenje žrtve precima, a za plodnu godinu. Onaj koji nosi badnjak poliva badnjak vinom i pšeniciom i govori mu: "Ja tebe vinom i pšenicom, a ti mene dobrom i svakim napretkom".

Badnjak je novi život i nada

Badnjak ima religijsko značenje novog života i nade, vrlo slično kao i u slovenskoj mitologiji

"U srpskog tradiciji i mitologiji paljenje badnjaka s jedne strane predstavlja ogrev za pretke, ali i svetlost, jer posle ravnodnevice, koja je 21. decembra, dani počinju da dužaju, pa ta vatra simbolizuje rađanje mladog sunca. Svi istraživači badnjak povezuju sa suncem i svi obredi sa badnjakom obavljaju se uveče, kako mlado sunce ne bi videlo staro sunce. Spaljivanje badnjaka po Veselinu Čajkanoviću je spaljivanje samog božanstva koje tom prilikom umire i ponovo se rađa", kaže Dobac-Krstić.

U nekim krajevima Srbije, u kuću se unosi tradicionalno tri badnjaka, negde onoliko koliko ima muških članova porodice, a negde se unosi poseban i badnjak za polaženika.

Slama simbolizuje useve i žitna polja

Slama na koju je Bogorodica položila tek rođenog Isusa, tradicionalno simbolizuje useve i žitna polja.

"Pošto su stari Sloveni bili pre svega poljoprivrednici, za njih je bilo važno da im godina bude plodna zbog čega su nastojali da umilostive sile koje su bile zadužene za plodnost useva. Domaćin svečano na Badnje veče unosi slamu i posipa je po podu, dok za njim trčeći kvocaju i pijuču deca, a nekad i ostali ukućani. Mnoge domaćice koje kvocaju, učine obrt oko ognja radi napretka u porodici. Na toj slami se stavljala prostirka od vreće na kojoj se postavljala hrana. Po Čajkanoviću, kvocanje nad slamom ima za cilj da sakupi duše umrlih na gozbu koja se te večeri pripređuje precima", pojašnjava sagovornica.

Lila
Lila Drobac-Krstić (Foto: Julijana El Omari)

Svako dete čupne po malo slame koja ima magijsku moć. Pošto deluje na plodnost, nosi se u kokošinjac, u pčelinjak, obavijaju se voćke njome, da bi bolje rodile. U Valjevu bi nekada tri puta unosili slamu u svinjac, kako bi se krmače tri puta godišnje prasile. 

"Ima jedan običaj kod nas, zove se Božija brada. Ona se plete od poslednjeg požnjevenog snopa žita, koje se uvezuje crvenim koncem, kiti šarenim cvećem i čuva ispod stehe kuće ili ambara do sledeće setve. Prilikom sledeće setve, seme iz te Božije brade se kruni, meša sa novim semenom i na taj način, magijskom radnjom, želelo bi se da žitna polja dobro rode sledeće godine. Tako da i ova slama koja se unosi smatra se da je od istog tog požnjevenog žita", objašnjava etnolog.

Dren simbolizuje zdravlje, hrana se odvaja za pretke

Nakon slame, u kuću se unosila grana drena, a domaćin bi isto kao prilikom unošenja badnjaka ili slame bio posut zrnevljem. Dren simbolizuje zdravlje svojom čvrstinom i njegovi pupoljci se stavljaju najčešće u česnicu ili se njima polaženik na Božić "omrsi" uz vino. Hrana na prostirci slame je posna, jer je Badnji dan poslednji dan posta pred Božić, sveća se pobada u žito, a pšenica predstavlja onu primarnu hranu, odnosno žrtvu pokojnima, a po hrišćanstvu predstavlja hleb - telo Isusovo. Odvaja se večera za badnjak, a nekad i posebno za pretke, koja bi se ostavljala napolju, što je češći običaj na Kosovu. 

"Na Badnje veče posvećeno pokojnicima, domaćin je u svaki ugao sobe bacao po jedan orah, što je označavalo žrtvu pokojnicima, ali i hrana za demone. Ove orahe niko ne uzima, a ostale ukućani razgrabe i jedu samo za Badnje veče, nikako za ostale dane, niti se uzimaju u ruke", dodaje Dobac-Krstić.

Česnica se mesi bez kvasca

Postoji običaj da se česnica nekad mesi na Badnji dan, nekad na Božić rano ujutru.

"Ovaj hleb smatra se agrarno-magijskim hlebom. Mesi se isključivo, beskvasno, nenačetom vodom iz izvora ili bunara, a onaj koji zahvata vodu, prosipa oko bunara svakovrsno žito. S obzirom na to da se oko izvora nalaze duše predaka, posipanje žitom predstavlja svojevrsnu žrtvu precima. Česnica se tako zove jer reč čest (na ruskom) označava deo, koji se svakom članu porodice daje i proriče mu sreću. Običaji u vezi sa česnicom simbolično predstavlju useve, pa od ovog hleba zavisi rod njiva, razmnožavanje stoke, zdravlje ukućana, napredak u poslovima i blagostanje cele kuće", priča etnolog.

Česnica
Ovaj hleb smatra se agrarno-magijskim hlebom (Foto: Wikipedia / Laslovarga)

Običaj u Šumadiji je da se u česnicu stavlja onoliko predmeta, delova biljaka ili zrnevlja koliko ima ukućana. Para bi simbolizovala blagostanje u kući, dren zdravlje, parče drveta od praga domaćina kuće, od naćvi domaćicu, a kukuruz onoga koji bi gajio svinje ili ovce, seme žita trudnu snajku i tako bi se izvršila raspodela poslova za sledeću godinu.

Dan predaka

Sam Božić se čeka bdijući, ne dozvolivši da badnjak izgori pre nego što svane. U razgovoru sa etnologom Lilom Drobac-Krstić otkrivamo da Badnji dan, iako religijski najavljuje rođenje Hristovo, mitološki je dan predaka. Svaki obred predstavlja određenu žrtvu njima. Koliko bi se oni bogato darovali, toliko bi dobro čuvali žive i vodili računa o njihovoj sreći. Takođe, setite se da se Isus rodio u pećini, a na osnovu slovenske mitologije duše umrlih skrivaju se u jamama i pećinama.

Bez obzira kojih se običaja pridržavate i sa kojim značenjem, znajte da se Badnji dan proslavlja za berićetnu godinu na našim njivama i u našoj porodici.


Tagovi

Badni dan Badnje veče Badnjak Slovenska mitologija Običaji Česnica Lila Drobac-Krstić


Autorka

Julijana El Omari

Julijana El Omari

Julijana El Omari je diplomirani novinar, a svoju specijalnost pronašla je u agro novinarstvu. U poslu i životu vodi se Ničeovom formulom sreće: jedno "da", jedno "ne", jedna prava linija, jedan cilj...

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi