• Recikliranje
  • 09.07.2021. 07:30

Bakterije iz buraga mogu da razgrade plastiku?

Mikroorganizmi koji žive u želudcu goveda mogu razgraditi tri vrste plastike u laboratorijskim uslovima. Šta su još naučnici otkrili?

Foto: Depositphotos/Ale-ks
  • 96
  • 5
  • 0

Od 1950-ih godina prošlog veka u svetu je proizvedeno više od osam milijardi tona plastike, a kako upoređuje The Guardian, to odgovara težini milijardu slonova. Reč je uglavnom o ambalažnim materijalima, kutijama za jednokratnu upotrebu, priboru za jelo kao i bocama. Kao rezultat, zagađenje je sveprisutno, a ljudi nesvesno u organizam unose čestice mikroplastike što je dokazalo i istraživanje australijskog Univerziteta u Njucaslu. U njemu se tvrdi da na nedeljnoj bazi u svoj organizam unosimo prosečno pet grama tog veštačkog materijala, što je proporcionalno količini u jednoj kreditnoj kartici. 

Stoga poslednjih godina istraživači rade na iskorišćavanju sposobnosti bakterija da razgrađuju ovaj dugovečni materijal. Neki mikrobi su u stanju da razgrade prirodni poliester koji se, na primer, nalazi u kožici ploda paradajza ili jabuke. Takvi se organizmi nalaze u probavnom sistemu krava zbog čega su naučnici pretpostavili da su njihovi želudci bogati mikrobima koji su sposobni da razgrade sav biljni materijal.

Da bi to testirala, naučnica dr Doris Ribič je sa svojim kolegama sa Univerziteta prirodnih nauka u Beču uzela tečnost buraga iz jedne austrijske klanice.

"Njima je to svakodnevni otpad", napomenula je Ribič. Ta je tečnost inkubirana sa tri vrste poliestera: sintetičkim polimerom (PET) koji se obično koristi u tekstilu i ambalaži, zatim biorazgradivom plastikom (PBAT) i materijalom na biološkoj osnovi (PEF) izrađenim iz obnovljivih izvora. Svaki od tih materijala testiran je u obliku filma i praha.

Razgrađuju tri vrste plastike

Rezultati su pokazali da mikroorganizmi koji žive u želucu goveda mogu razgraditi sve tri vrste plastike u laboratorijskim uslovima sa tim da se prah raspada brže od filma. Takođe, zapaženo je da u tečnosti buraga nije prisutna samo jedna vrsta enzima već njih više, a Ribič kaže da je sledeći korak identifikovati njih hiljade koji su ključni za razgradnju plastike, zatim i enzima koji su ih proizveli. Nakon što se oni identifikuju, plan je da ih proizvedu i koriste u pogonima za reciklažu.

Ova vrsta otpada se uglavnom spaljuje, a u manjoj meri se topi za upotrebu u drugim proizvodima. Druga metoda je hemijska, ali to nije postupak koji ne šteti životnoj sredini.

Međutim, u septembru je razvijen superenzim koji kombiniju dva odvojena, otkrivena 2016. godine u tvrdokrilci koji su jeli plastiku na japanskom odlagalištu otpada. Takođe, pre tri godine istraživači su predstavili veštačku verziju enzima koji je počeo da je razgrađuje za nekoliko dana, ali superenzim deluje šest puta brže. Početkom aprila francuska kompanija "Carbios" predstavila je drugačiji, a nađen je u gomili kompostiranog lišća i kako piše initiatives rivers, razgrađuje 90 odsto boca u roku od 10 sati.


Tagovi

Studija Doris Ribič Burag Plastika Recikliranje Otpad


Autorka

Martina Popić

Više [+]

Martina je magistar agronomije sa specijalizacijom zaštite bilja.