Bečki naučnici dokazali: Mikroplastika završava u ljudskom organizmu

Naučnici sa Medicinskog univerziteta u Beču predstavili su u okviru Gastroenterološkog kongresa održanom ovih dana u Beču rezultate svoje nove studije, koji potvrđuju da mikroplastika završava u ljudskom organizmu tj. crevima. Istraživanje sprovode zajedno s austrijskim Saveznim zavodom za životnu sredinu još od 2014. godine, navodi EurocommPR. 

"Svoj metod uspeli smo toliko da usavršimo da smo u stanju da razlikujemo devet vrsta plastike, što nam uopšte omogućava dokazivanje postojanja mikroplastike u ljudskom organizmu. Mikroplastika je definitivno zagađivač životne sredine. Mi smo napravili prvi korak, a kakve posledice ovaj rezultat ima na ljudsko telo pokazaće tek dodatna istraživanja", ističu naučnici.

Istraživanje je sprovedeno na pet žena i tri muškaraca u dobi između 33 i 65 godina života iz Finske, Holandije, Velike Britanije, Italije, Poljske, Rusije, Japana i Austrije. Oni su nedelju dana vodili dnevnik prehrane, a po završetku istraživanja naučnicima su predali uzorke stolice. Svi ispitanici konzumirali su hranu zapakovanu u plastiku i kod svih osam osoba zabeležena je prisutnost plastike u stolici, u proseku 20 čestica mikroplastike na 10 grama stolice.

Mikroplastika u krvi, limfnoj tečnosti ili jetri - neistraženo područje

Plastika je sveprisutna, a porast proizvodnje plastike u svetu kontinuirano raste od 70-ih godina XX veka. Dok je proizvodnja plastike 1950. iznosila 1,5 megatona godišnje, već se 2015. popela na neverovatnih 400 megatona.

Davno je utvrđeno da plastika iz mora i okeana putem morskih plodova i ribe dolazi u hranu, ali mikroplastika u lanac ishrane dolazi i drugim putem, jer ona je prisutna i prilikom berbe, proizvodnje i pakovanja prehrambenih proizvoda.

Rezultat istraživanja iznenadio je bečke naučnike, ali oni ga za sada ne smatraju zabrinjavajućim, budući da je plastika inertan materijal, a ljudskog telo ga, kako se čini, filtrira i izlučuje.  Ali pitanje može li se prisutnost mikroplastike dokazati i u ljudskoj krvi, limfnoj tečnosti ili čak u jetri još ostaje neistraženo.

Evropski parlament zabranio niz plastičnih proizvoda

Treba napomenuti da je Evropski parlament upravo glasao za zabranu čitavog niza plastičnih proizvoda, koji doprinose destruktivnom i toksičnom zagađenju životne sredine, reka i mora. Usvojeni izveštaj nastavak je ambicioznog predloga Evropske komisije iz maja o smanjenju plastičnog otpada, tzv. Direktive o plastici za jednokratnu upotrebu. Parlament 6. novembra započinje pregovore sa Evropskom komisijom i Većem EU-a, tzv. trijalog, kako bi se konačni tekst Direktive usvojio u 2019. godini.

Jedna od predloženih mera je potpuna zabrana plastičnih predmeta za koje na tržištu već postoji dostupna alternativa, kao što su štapići za uši, plastični pribor za jelo i tanjiri, slamke i nastavci za balone. Takođe, izveštaj obavezuje države članice da smanje za 25% do 2025. godine upotrebu proizvoda poput jednokratnih šolja za kafu i plastičnih posuda za hranu, te uvedu proširenu odgovornost proizvođača (EPR) za proizvodnju omota, filtera za duvanske proizvode, vlažnih maramica i slično. Na inicijativu Zelenih/ESS-a traži se i zabrana proizvoda od opasne okso-plastike, koja se promoviše kao biorazgradiva, ali se razgrađuje u mikroplastiku, koja tako ulazi u lanac ishrane.