• Život na selu
  • 27.02.2018. 12:15

Beograd zamenili uzgojem romanovske ovce na selu

Da se na selu može voditi kvalitetniji i ispunjeniji život, primer su naši sagovornici, inače rođeni Beograđani. Radikalnu odluku o preseljenju na selo doneli su posle jednog kraćeg odmora. Želeli su da uživaju u svom životu i svojim životinjama i nikada se nisu pokajali.

  • 2.014
  • 102
  • 1

Život u gradu je, kako zbog bolje mogućnosti za zapošljavanje, tako i zbog boljih uslova života, uglavnom privlačniji ljudima. Iz ovog razloga sve je veći broj napuštenih sela u kojima uglavnom dominira starije stanovništvo. Retki su primeri preseljenja iz grada u selo, ali i nalaženje motiva za ovakvu životnu odluku.

Gorjanka (45) i Milan (44) Dmitrašinović, rođeni Beograđani, nekada nisu ni sanjali da će svoj život i poslove u velegradu zameniti mirnim seoskim životom. Jedan odmor od 5-6 dana proveden u seoskoj idili iznedrio je važnu životnu odluku za ovaj par, a to je prodaja nekretnine u Beogradu i preseljenje na selo. Interesantno je da do te 2014. godine, nikada nisu imali kontakta sa selom, načinom života koji seoski život donosi, kao ni poljoprivredom.

Urbani stil života u Beogradu, zamenili su životom u selu Barzilovica, koje se nalazi između Ljiga i Lazarevca, na 70 km od Beograda. Specifičnost ovog sela je u ruži vetrova, koja nastaje kao rezultat ukrštanja mediteranske i kontinentalne klime. Imanje Dmitrašinovića izdvojeno je od ostatka sela, koje je inače veoma živo. U njemu ima stanovnika različitih starosnih kategorija, ali ipak nemaju bliskih komšija.

Grad oduzima energiju

Odluka o preseljenju je donesena preko noći, objašnjava Gorjanka - jednostavno, grad im je oduzimao previše energije: "Oboje smo radili u firmama, gde smo imali solidne pozicije. Dosta vremena smo provodili na poslu ili na poslovnim putovanjima, počeli smo da se pretvaramo u robote. Živeli smo u kancelarijama, nismo viđali dnevnu svetlost. Jako često se dešavalo da se vidimo samo uveče i da u stanu prespavamo".

Svoj doživljaj života na selu dočarao nam je i Milan: "Nama je ovde jako interesantno. Imamo šest keruša nemačkog ovčara, ovce i mačke, kao i bašticu za sopstvene potrebe. Suština je da stvaramo novi život, i to je ono što predstavlja poseban osećaj".

Gorjanka
Gorjanka kaže da im je grad oduzimao energiju

Gorjanka: Kao da smo uvek na odmoru

U svojoj odluci da žive nekim svojim životom imali su najvažnije - podršku svoje dece, koja su ostala da žive u Beogradu. Ova odluka bila je iznenađenje za sve, kako za prijatelje u gradu, tako i za komšije u selu.

"Svi su nas jako čudno posmatrali. U selu se pitaju zašto smo došli u selo, a u gradu zašto smo napustili grad. Sada imam utisak kao da smo ceo život ovde, kao da smo uvek na odmoru", kaže Gorjanka.

I pored toga što nikada nisu imali kontakta sa selom i poljoprivredom, nije im trebalo dosta vremena da shvate principe na kojima ovakav način života funkcioniše. Da bi se ostvarila finansijska dobit, ne može se svaštariti, kao što veliki broj domaćinstava radi. A druga važna stvar je da treba pratiti savremena dostignuća i znanja u poljoprivredi, zato što nije uvek dobro raditi kao što su radili deda i pradeda. Kažu da je u početku bilo dosta grešaka, ali da su dosta toga naučili,  a najvažnije je bilo da razviju posao u ruralnoj sredini.

Uzgoj romanovske rase

Glavni izvor prihoda ove porodice je prodaja jagnjadi romanovske rase. Na gazdinstvu imaju 20 umatičenih grla, a proširenje stada sa 100 novih grla predviđeno je za leto, kada treba da stignu grla iz Češke. Za ovu rasu su se odlučili zbog njenih izvanrednih proizvodnih sposobnosti. Milana posebno raduje što je kroz posao prodaje jagnjadi upoznao dosta mladih ljudi iz cele Srbije koji su odlučili da ostanu na selu i bave se poljoprivredom.

Romanovska ovca - i plodnost i kvalitet

Nema komfora kao u gradu

Ipak, život na selu ima i drugu stranu. Prema rečima naše sagovornice, u selu ne možete očekivati komfor kao u gradu:

"Grad daje komfor, na selu ima da se radi ceo dan. Jedino što ne možemo da radimo na selu jeste da se spakujemo u svakom momentu i odemo na putovanje, ali mi to i ne želimo, zato što nam je ovde jako lepo. Najbliža prodavnica je udaljena 4 km, tako da je trebalo vremena da se naviknemo oko planiranja kupovine".

Kao još jednu prednost seoskog načina života Milan izdvaja višak vremena: "Drva za ogrev pripremim za sedam dana, a nikada pre nisam cepao drva. U gradu se grejanje plaća cele godine, tako da je mnogo jeftinije živeti na selu".  

Sastavni deo ove porodične seoske idile čini i mačka Freya rase maine coon.

Foto: mironovm / Bigstock, Milan Dmitrašinović


Foto prilog


Tagovi

Povratak na selo Gorjanka Dmitrašinović Milan Dmitrašinović Romanovska rasa Barzilovica


Autorka

Julijana Radenković

Julijana je master diplomirani agroekonomista. Autor nekoliko naučnih radova. Moto: "Ko hoće nešto da učini, nađe način, a ko ne želi, nađe izgovor".

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi