Ukoliko se navodnjavaju usevi vodom neadekvatnog kvaliteta može doći do začepljenja sistema, objašnjava vanredna profesorka Departmana za uređenje voda Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Jasna Grabić.
Poljoprivrednici iz Vojvodine mogu do kraja godine besplatno da provere kvalitet vode iz bunara. Akciju sprovodi Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, a sve što je potrebno jeste doneti uzorak u flaši na adresu ove obrazovne ustanove.
U pitanju je projekat besplatnog određivanja gvožđa i mangana u vodi za navodnjavanje, koji se sprovodi od 2019. godine, a pokrenuo ga je Departman za uređenje voda Poljoprivrednog fakulteta.
"Ideja je nastala jer su poljoprivrednici primetili da dolazi do začepljenja sistema za navodnjavanje, a oni su zaista velike investicije, mnogo se ulaže, te proizvođači očekuju da to i traje", objašnjava vanredna profesorka pomenutog odseka Jasna Grabić.
Veliki problemi mogu nastati posebno ako su u pitanju sistemi "kap po kap". Ukoliko dođe do ovakvog oštećenja odnosno začepljenja ti sistemi su, prema rečima Grabić, praktično neupotrebljivi. Sanacija u toku vegetacione sezone je gotovo neizvodljiva.
"Nemoguće je detektovati gde se to dešava. Loše je što na parceli jedan deo bude prevlažen, dolazi do pucanja takve opreme, drugi deo bude suv, tako da se ta neravnomernost raspodele vode odražava kasnije i na prinose."
Prevelike količine gvožđa i mangana u sistemima za navodnjavanje štetne su sa više aspekata, napominje sagovornica Agrokluba.
"Štetni su i za biljke, ali više za opremu. Iako povišene koncentracije gvožđa pri određenoj pH vrednosti mogu biti toksične u zemljištu, ipak je više akcenat na sistemu", objašnjava vanredna profesorka.
Iz tog razloga, cilj je napraviti što detaljniju mapu za rasprostranjenost pomenutih elemenata u podzemnoj vodi u Vojvodini, koja će biti na raspolaganju poljoprivrednicima.
"Mi ćemo svakom uzorku odrediti količinu gvožđa i mangana i svi oni će dobiti svoje rezultate. Imamo u planu da sve te podatke objedinimo i napravimo jednu mapu na kojoj će se videti gde je povećana koncentracija tih elemenata tako da svi oni koji planiraju da uđu u investiciju nabavke opreme za navodnjavanje imaju to u vidu."
Imajući te podatke na raspolaganju, proizvođači bi mogli sami da odluče da li uopšte da se upuste u sprovođenje takvog sistema ili da razmotre opciju uzimanja opreme po nekom drugom.
Rezultati analiza, koje su rađene u prethodne dve godine, pokazuju da je kvalitet bunarske vode dobar u dolinama velikih reka, dok su najugroženija područja u Pokrajini u okolini Novog Sada gde je primećeno dosta gvožđa.
"Koncentrisaćemo se na to područje, ali nećemo izostaviti ni ostale lokalitete u Vojvodini. Treba, pre svega, uraditi analizu pogodnosti kvaliteta vode za svrhe navodnjavanja. Pijaća i ono što je dobro za biljke ne može da se poistoveti", napominje Grabić.
Na kraju ove godine, profesori Departmana za uređenje voda prikupiće sve rezultate, napraviti presek, dati pregled o kvalitetu ovog važnog resursa i dalje preporuke poljoprivrednicima.
"Gledaćemo da sumiramo to u preporuke proizvođačima na kojim lokalitetima se može navodnjavati, koji su pogodni i tako dalje. Postoje već podaci o kvalitetu vode u celoj Vojvodini, ali je to ona koja se koristi za vodosnabdevanje. Međutim, mnogi poljoprivrednici buše bunare, pa se to ne poklapa i zato je važno sprovesti ovakve analize", napominje Grabićeva.
Pre nego što donesu uzorak, poljoprivrednici bi trebalo da ambalažu isperu nekoliko puta i nakon toga sipaju vodu u flašu koju će doneti na fakultet, ukazuje naša sagovornica.
Mnogi vojvođanski ratari i povrtati počeli su da donose uzorke na analizu, a veliku zainteresovanost pokazali su i studenti Poljoprivrednog fakulteta koji žive na selu i žele da na ovaj način provere da li je kvalitet vode iz njihovih bunara dobar ili ne.
Foto prilog
Tagovi
Autorka