Bez njih ne možemo: Proizvode kiseonik koji udišemo i hranu koju jedemo

Proizvode kiseonik koji udišemo i hranu koju jedemo - biljke su temelj života na Zemlji. Ali, širenje štetočina i bolesti, često pod uticajem međunarodne trgovine, predstavlja značajnu pretnju njihovom zdravlju. 

Ono je ključno, navodi Organizacija za hranu i poljoprivredu UN-a, za održivi razvoj poljoprivrede koji je potreban za ishranu globalno rastuće populacije ljudi do 2050.

Gde su problemi? 

Danas, 12. maja obeležavamo Međunarodni dan zdravlja bilja, ili kako se još naziva - biljnog zdravstva. Tema ovogodišnjeg dana je "Zdravlje bilja, sigurna trgovina i digitalna tehnologija" kojim se želi istaknuti važnost promovisanja ekološko prihvatljivih praksi u zaštiti bilja te poštovanje međunarodnih standarda za fitosanitarne mere u trgovini. 

Dakle, svake godine više od 240 miliona kontejnera putuje po svetu prevozeći robu, uključujući biljne proizvode, što predstavlja rizik za biosigurnost. Osim toga, oko 80 odsto međunarodnih trgovačkih pošiljaka uključuje drveni materijal za pakiranje u kojima se često nalaze štetočine koji se tako dalje prenose.  

Zanimljivosti vezane uz zdravlje bilja

Evo nekoliko zanimljivosti vezanih uz ovaj dan: 

1. Biljke čine 80 odsto hrane koju jedemo i proizvode 98 odsto kiseonika koji udišemo;
2. FAO procenjuje da se do 40 odsto useva za ishranu ljudi godišnje izgubi zbog biljnih štetočina i bolesti;
3. Godišnja vrednost trgovine poljoprivrednim proizvodima porasla je gotovo tri puta tokom protekle decenije, uglavnom u gazdinstvima u nastajanju i zemljama u razvoju, dosegnuvši 1,7 biliona američkih dolara; 
4. FAO procenjuje da se poljoprivredna proizvodnja mora povećati za oko 60 odsto do 2050. kako bi se prehranilo sve brojnije stanovništvo;
5. Biljne štetočine odgovorne su za gubitke do 40 odsto odsto useva za ishranu ljudi na globalnom nivou te za gubitke u trgovini poljoprivrednim proizvodima u vrednosti od preko 220 milijardi USD svake godine;
6. Klimatske promene su uzrok ne samo manjih prinosa useva, već i njihove hranljive vrednosti. Rastuće temperature dovode do toga da se sve više biljnih štetočina pojavljuje ranije i na mestima gde ih nikad pre nije bilo;
7. Korisni insekti od vitalnog su značaja za zdravlje biljaka - oprašivanje, kontrolu štetočina, zdravlje zemljišta, recikliranje hranljivih materija - a ipak, njihova je brojnost pala za 80 odsto u poslednjih 25-30 godina;
8. Milion skakavaca može pojesti oko jednu tonu hrane dnevno, a najveći rojevi više od 100.000 tona dnevno ili dovoljno da se nahrane desetina hiljada ljudi tokom godinu dana.