Bil Gejts ima udela u stvaranju "magičnog semena" uključujući i kukuruz?

Seme biljaka je poslednjih godina dospelo u žižu interesovanja. Nije ni čudo da je ovako važna oblast privukla i američkog poslovnog magnata kao što je Bil Gejts. U izveštaju Fondacije Bil i Melinda Gejts stoji da pomoć u hrani ne može u potpunosti da reši problem globalne krize gladi, navodi Dailymail.

Tvrdi da se to može preokrenuti pomoću inovativnih tehnologija u poljoprivredi. U fondaciji ističu otkriće takozvanog "magičnog semena", uključujući kukuruz, a koji je uzgojen da bude otporniji na topliju i suvu klimu, kao i pirinač, kojoj je u ovom slučaju za rast i razvoj potrebno tri nedelje manje.

Veća produktivnost useva

Novo seme, koje je dizajnirano da se prilagodi klimatskim promenama i odupre štetočinama, poljoprivredna je inovacija koja će pomoći u rešavanju gladi u svetu, poručuju.

Gejts tvrdi da je budžet za istraživanje i razvoj za inovacije poput ovakvog semena još uvek premali u poređenju sa potrošnjom koja se troši na humanitarnu pomoć u hrani.

"Dobro je što ljudi žele da sprečiti glad, kada sukobi poput onih u Ukrajini prekidaju snabdevanje hranom, ali moramo priznati da su te krize simptomi dubljeg problema."

Kukuruz za sušna područja

Fondacija Gejts je od 2008. godine donirala 131 milion dolara Afričkoj fondaciji za poljoprivrednu tehnologiju DroughtTEGO, koja je u okviru programa razvila seme kukuruza koji uspeva na višim temperaturama i u sušnijim uslovima. Od tada je potrošeno 1,5 milijardi dolara na grantove usmerene na poljoprivredu u Africi.

I’m in Kenya this week to learn from researchers, innovators, students, and leaders about what’s working, what’s not, and how the foundation can better support progress in Kenya and across the continent. https://t.co/FrWWrRYCA6 pic.twitter.com/VVe4w3ZkT1

— Bill Gates (@BillGates) November 16, 2022

Korišćena je veštačka inteligencija za obradu sekvenci genoma useva zajedno sa podacima o životnoj sredini. Iz kompjuterskog modela istraživači su mogli da identifikuju optimalnu biljnu sortu za određenu lokaciju, odnosno mogli su da odrede optimalnu lokaciju za određenu sortu. Ova tehnologija je još uvek u ranoj fazi.

Dakle, kada temperature pređu 30°C, deluju negativno na procese rasta, oprašivanje i fotosintezu. Svaki dodatni stepen iznad 30°C, dnevno smanjuje prinos useva za najmanje jedan odsto.

No, Gejts se suočava sa kritičarima koji kažu da su njegove ideje u suprotnosti sa svetskim naporima da zaštiti životnu sredinu. Za rast takvih useva neophodni su pesticidi i đubriva na bazi fosilnih goriva. Tvrde da takav pristup ne rešava hitnost krize.