• Proizvodnja biogoriva
  • 09.07.2017. 16:30

Biogorivom ukloniti GMO iz stočne hrane?

Poslanica u Evropskom parlamentu Marijana Petir smatra da EU mora da podrži korišćenje "visoko učinkovitih biogoriva" nastalih u ko-proizvodnji vrednih sirovina poput hrane za životinje bogate proteinima. pa je nužno ta biogoriva izuzeti od postavljenih ograničenja.

Foto: picupyourphoto/pixabay.com
  • 925
  • 46
  • 0

Na sednici Odbora za životnu sredinu, javno zdravlje i bezbednost hrane Evropskog parlamenta, prošle sedmice je u Briselu organizovana rasprava o izmenama Direktive o promovisanju korišćenja energije iz obnovljivih izvora. Izvestilac za mišljenje Odbora za životnu sredinu bio je Bas Ejkhaut (Bas Eickhout) iz redova Zelenih (Verts/ALE), dok je hrvatska poslanica Marijana Petir bila izvestiteljka u ime Evropske narodne stranke (EPP).

Članice EU treba da imaju zajednički cilj

Petir je istakla da, u kontekstu obaveza preuzetih ratifikacijom Pariskog sporazuma, kao i više puta izražene predanosti ostvarivanju ciljeva evropske klimatske i energetske politike, države članice treba da odrede ostvarljiv zajednički cilj udela energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj bruto konačnoj potrošnji energije.

EK: Korišćenje energije iz obnovljivih izvora se mora povećati

Evropska komisija je predložila izmenu Direktive da bi se u predstojećem periodu od 2021. do 2030. godine, ali i s pogledom na budućnost do 2050. godine postiglo veće korišćenje obnovljivih izvora električne energije, čistije grejanje i hlađenje, dekarbonizovao transport i osigurala bolja informisanost potrošača.

Potrebno ulaganje od 1 biliona evra

Izmenama se predlaže postavljanje zajedničkog obavezujućeg cilja na nivou Evropske unije kojim bi udeo energije iz obnovljivih izvora u potrošnji do 2030. dostigao najmanje 27%, a za to je potrebno uložiti više od jednog biliona evra. Od te sume je samo za proizvodnju električne energije potrebno je uložiti 254 milijarde evra.

Umešavanje biogoriva u fosilna goriva

Naročito je interesantan predlog izmena povezanih za sektor poljoprivrede i šumarstva. Predlog Komisije o smanjivanju udela konvencionalnih biogoriva od 2021. do 2030. godine šalje potencijalnim investitorima u obnovljive izvore energije poruku koja je suprotna od one koju bi ovom izmenjenom direktivom trebali da dobiju. U tom području susedna Hrvatska u prethodnom periodu nije iskoristila mogućnost umešavanja biogoriva u fosilna goriva u saobraćaju, pa na taj način nije ni pomogla svom poljoprivrednom sektoru.

Ograničiti i smanjiti procenat rizičnih biogoriva

Marijana Petir smatra da bi države članice trebale da zadrže nivo udela biogoriva prve generacije na 7% konačne bruto potrošnje energije u sektoru saobraćaja na evropskom nivou do 2030. godine. Kako bi se sprečili negativni učinci indirektne prenamene zemljišta, potrebno je ograničiti, a zatim i sniziti procenat biogoriva s rizikom od indirektnih promena korišćenja zemljišta, naročito onog koje je proizvedeno od palminog ulja zbog negativnog uticaja jer se dobija krčenjem šuma u trećim zemljama, pa ima veliki uticaj na lokalnu zajednicu i klimatske promene.

Odrediti cilj korišćenja obnovljive energije

Kada je reč o sektoru saobraćaja, Petirova smatra da je potrebno odrediti cilj korišćenja obnovljive energije u drumskom i železničkom saobraćaju na evropskom nivou s udelom biogoriva od najmanje 15% za sve snabdevače gorivom, dok bi ciljevi udela naprednih biogoriva u periodu do 2030. godine trebali da budu ambiciozniji od onih koje je predložila Komisija.

Državama članicama EU omogućiti samostalno odlučivanje

Predloženom fleksibilnošću Petir želi da omogući državama članicama da donose sopstvene politike, te da u zavisnosti od nacionalnih preferencija i potreba samostalno određuju doprinos biogoriva u ostvarivanju nacionalnog doprinosa povećanju udela obnovljivih izvora energije u svojoj bruto potrošnji energije i postizanju zajedničkog cilja na nivou EU.

Korišćenje "visokoefikasnih biogoriva"

Poslanica EP Marijana Petir smatra i da Unija mora da podrži korišćenje "visokoefikasnih biogoriva" nastalih u ko-proizvodnji vrednih sirovina poput hrane za životinje bogate proteinima te je nužno ta biogoriva izuzeti od postavljenih ograničenja, naročito kada znamo da EU uvozi gotovo 60% sopstvenih potreba proteina za ishranu životinja i to uglavnom GMO porekla koji ne želimo u EU.

Uspostaviti Alpe Adria regiju slobodnu od GMO

Petirova kao alternativu vidi povećanje domaće proizvodnje proteina koji se mogu dobiti kao nusproizvod u proizvodnji biogoriva. Njenu inicijativu za uspostavljanje Alpe Adria regije slobodne od GMO-a su potpisala su 34 poslanika Evropskog parlamenta iz Hrvatske, Slovenije, Italije, Austrije i Mađarske, a Hrvatska je potpisnica i deklaracije Dunav-soja kojoj je cilj povećanje proizvodnje GMO-free soje u Evropi da bi se smanjila zavisnost evropskih proizvođača stočne hrane od uvoza.

Ne uvoditi nova administrativna opterećenja

Ona je pozdravila uvođenje kriterijuma održivosti za biomasu, napominjući da kriterijumi ne smeju da stvaraju nova administrativna opterećenja i ne bi se trebali da se određuju na nivou šumskog gazdinstva već bi se morali ocenjivati u odnosu na dobavno područje biomase, a ista načela trebala bi da vrede i kod uvoza biomase. Marijana Petir je objasnila da ako bi na primer vlasnik šuma imao svoje posede u Hrvatskoj, Finskoj i Austriji, pa pritom intenzivno eksploatisao samo šumu u Hrvatskoj, prema predlogu Komisije njegovo bi gazdovanje šumom u proseku bilo održivo iako bi možda u Republici Hrvatskoj takav način eksploatacije sa stanovišta dobavnog područja bio potpuno neodrživ te zbog toga traži izmenu predložene direktive.

Foto: picupyourphoto/pixabay.com


Tagovi

Marijana Petir Evropski parlament Evropska unija Biomasa GMO Hrana za životinje Biogoriva Evropska komisija Ekologija Odbor za životnu sredinu Hrvatska Obnovljivi izvori energije Evropska direktiva


Autorka

Karolina Rastija

Karolina je magistrirala agroekonomiju, sa iskustvom u poljoprivredi, a svoje znanje i savete deli sa čitaocima Agrokluba!

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi