• Mega farme
  • 04.05.2019. 13:00

Borba protiv mega farmi: Mlekari se okrenuli bademu i proizvodnji bademovog mleka

Amerika je bila ponosna na svoje dobro organizovane poljoprivrednike, ali poljoprivreda SAD-a već duže vreme pati od pritiska abnormalne moći svega nekoliko gigantskih agro korporacija. Proizvodnja bademovog mleka jedan je od primera borbe protiv mega korporacija.

Foto: Pixabay/ajcespedes
  • 373
  • 19
  • 0

Čak 99% hrane dolazi sa mega farmi. Zabrinjavajući podatak nedavno je objavio Sentience Institut (Naučni Institutu) iz Sjedinjenih Američkih Država. Prema dostupnim podacima, u Americi 99,9% konzumnog pilećeg mesa dolazi iz tzv. "fabrika hrane“. Kad se govori o svinjskom mesu, to iznosi visokih 98.3%.

Amerika je bila ponosna na svoje dobro organizovane poljoprivrednike. Porodične farme, nekoliko puta krupnije od prosečnih evropskih, bile su oslonac američke poljoprivredne ekonomije. Američki porodični zemljoradnici, pioniri u svetskim tehnologijama i znanjima, primetno su počeli nestajati u poslednjoj deceniji.  

Razvojem agrobiznisa organizuju se intenzivne produktivne ekonomije koje idu u pravcu smanjenja troškova proizvodnje i povećanja dobiti. Problemi koji se vežu za takve ekonomije su manji izbor hrane, kontrolisane cene, neizmerno štetan uticaj na ruralno stanovništvo i bioraznolikost seoskih pejzaža.   

Migracije ruralnog stanovništva dodatno pomažu korporacijama u širenju njihovog poslovanja na štetu lokalnog stanovništva. Poljoprivreda Amerike već duže vreme pati od pritiska abnormalne moći svega nekoliko gigantskih agro korporacija. Šaka agrobiznis organizacija kontroliše preko 95% proizvodnje, prerade i distribucije. Lanac od njive do stola pripada mnogima, a ne samo nekolicini pohlepnih, navode iz neprofitne organizacije Farm Aid.

Sumrak američkog mlekarstva

Porodičnim proizvođačima mleka gotovo je izgorelo tlo pod nogama. Jednostavno, teoretski gledano, potrošnja mleka nije sustizala proizvodnju. Osnovnim ekonomskim zakonom, možemo konstatovati kako je negde moralo "pući“. Profitabilnost i sigurnost proizvodnje mleka unazad tridesetak godina, podstakla je mnoge na zanimanje tom granom. Ipak, tehnološkim napretkom došlo je do velikih količina proizvoda koji se ne mogu potrošiti. Poznato je kako su evropski poljoprivrednici prošli kroz "mlekarsku krizu“. Rezultat niskih otkupnih cena, ucenjivanja od mlekarskih industrija i lanaca "modernih“ marketa, doveo je do propasti porodičnih gazdinstava i doprineo je razvoju centralizovanih fabrika hrane.

Za razliku od evropskih, američki poljoprivrednici uvek su bili bogatiji u broju hektara i životinja na gazdisntvima. Ne planirane, prošlogodišnje niske otkupne cene donele su sumrak proizvođačima mleka širom Amerike. Iako se tu radi o posedima sa 200 do 300 krava, poljoprivrednici su nemoćni pored korporacija. Velikim organizacijama jednostavnije je organizovati sopstvenu proizvodnju mleka u fabrikama hrane, u kojima se neretko nalazi i po nekoliko hiljada životinja na jednom prostoru. Uskoro će preko 95% mleka biti proizvedeno unutar "grandomanskih farmi“, govore u Farm Aid organizaciji.

Poljoprivrednici u Americi suočavaju se sa ekonomskom krizom i uništenjem mentalnog zdravlja. Nastala situacija dovodi do crnih scenarija. Prema Debi Vajngarten, novinarki Gardijana (The Guardian), poslednjih godina broj samoubistava     među poljoprivrednicima, dostigao je neviđene razmere. Vrlo ozbiljna situacija koja se presporo rešava. Razumeti zašto se ljudi odlučuju na krajnje korake vrlo je komplikovano. Stoga potrebno je razgovarati sa poljoprivrednicima. Shvatiće se kako je vrlo teško živeti pod stresom, koji trenutno proživljavaju. Farmeri plačući daju izjave znajući kako je spas njihovih gazdinstava predalek. Amerika se okrenula prema korporacijama. Ovo nije po zakonu ekonomije. Stanje u sektoru proizvodnje mleka posledica je kontrolisanja hrane od strane nekoliko mega organizacija, u želji povećanja profita, rekao je Din Norton, proizvođač mleka iz Savezne Američke države Nju Jork (New York).

Industrije hrane

Proizvodnja hrane industrijalizovala se intenzivnije nakon Drugog Svetskog rata. Širenjem urbanih sredina i povećanjem broja stanovništva, potražnja za hranom u stalnom je porastu. Kako je poljoprivreda grana privrede koja ima mali obrt uloženog, sve manje je pružala dostojan život seoskom stanovništvu širom razvijenog sveta. Ekonomija kapitalizma razvila se na temelju uvećanja eksploatisanja resursa i smanjenju rashoda proizvodnje. Oni bogatiji sa proizvodnim resursima gazili su siromašnije. Razvoj nastale situacije opisuje sledeći podatak. U 2018. godini bilo je 93% manje poljoprivrednika u odnosu na 1980, prikazano je u podacima Sentience Instituta.

Broj porodičnih poljoprivrednih gazdinstava nastavlja padati. Sa druge strane, police supermarketa neprestano su pune. Koncentrisanija proizvodnja hrane omogućila je korporacijama kontrolisanje osnovne ljudske potrebe. Iz istog Instituta, objavljeni su podaci kako je 99% životinjske hrane proizvedeno u mega farmama. Pod životinjskim hranom podrazumevaju meso, jaja i mleko. 98.2% proizvedenih jaja na američkom tržištu dolazi iz koncentrisanih proizvodnji. Sa druge strane, gotovo ništa od proizvedenog svinjskog i pilećeg mesa na tržištu nije uzgojeno na tradicionalnim imanjima, poštujući dobrobit životinja. Kada se govori o goveđem mesu, slika je nešto bolja. Na policama prodavnica može se pronaći 29.6% govedine proizvedene na porodičnim gazdinstvima.

Poljoprivrednici i mnoge neprofitne organizacije bore se na razne načine kako bi osvestili potrošače o važnosti izvora hrane. Pored toga, mnogi poljoprivrednici ostavljaju tradicionalne delatnosti i okreću se dohodovnijim. Primer je proizvodnja badema.

Kalifornijski proizvođači mleka okreću se proizvodnji badema

Trendovi konzumiranja hrane pomno su promatrani od kalifornijskih proizvođača mleka. Promovisanjem zdrave ishrane nova tržišta se otvaraju. Shvatili su to i mnogi poljoprivrednici koji ne žele napustiti "proizvodnju mleka“. Proizvodiće i dalje mleko, ali ne životinjsko. Trenutno, popularnije je bademovo. U poslednjih nekoliko godina porastao je trend sadnje badema na nekadašnjim pašnjacima i poljima kukuruza u Kaliforniji. Prema rečima Ričarda Vajkota, predsednika udruženja Kalifornijski bademi, potražnja će kontinuirano rasti u narednim godinama. Razlog tome je svest potrošača o klimatskim promenama i kvalitetu nutrijenata hrane.

Potražnja za bademovim mlekom je u stalnom porastu, 7% godišnje. Sve više Amerikanaca traži proizvode od njima poznatih proizvođača. Takođe, traže mleko od badema jer je lokalno proizvedeno, zdravo, proizvodnja je manje štetna po okolinu i ne dovodi se u pitanje dobrobit životinja. 

Proizvodnja bademovog mleka jedan je od primera borbe protiv mega korporacija sa jedne i druge strane stola, tj. proizvođača i potrošača. Američka poljoprivreda pod ozbiljnim je pritiskom. U toj situaciji, mnogi koriste sopstvena znanja i dostupne resurse kako bi ostali da rade na svojim posedima, okrećući se drugim, dohodovnijim granama.


Povezana biljna vrsta

Badem

Badem

Engleski naziv: Almond | Latinski naziv: Prunus amygdalus

Badem predstavlja cenjeno, vrlo kalorično i hranjivo voće, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Plodovi sadrže kvalitetne masnoće, belančevine, ugljene hidrate,... Pročitaj više »

Tagovi

Amerika Hrana Korporacije Industrija Mleko Meso Badem


Autor

Vladimir Miloš

Vladimir Miloš je magistar ekonomije sa specijalizacijom u poljoprivredi. Studirao i radio u Kraljevini Holandiji, radio na mnogim međunarodnim projektima, dobitnik dve dekanske nagrade, svojevremeno urednik studentskog časopisa "Plug". Poruka: Rizikuj! - Ako pobediš bićeš srećan, a ako ne pobediš bićeš mudriji.